Nemačke kompanije se protive ponovnom pokretanju nuklearnih elektrana
Izvršni diretkor nemačke kompanije RWE (Rheinisch-Westfälisches Elektrizitätswerk) rekao je da bi rizici ponovnog pokretanja nuklearnih elektrana bili preveliki, te da je previše kasno da se o takvom projektu razmišlja, piše nemački Špigel
Markus Kreber je to rekao nemačkom listu Rheinische Post-u poslednjeg dana prošle godine, dodavši da nuklearna energija ne bi pomogla sa trenutnim problemima i da bi nemačka morala “bolje da se pripremi za periode u kojima je proizvodnja enlektrične energije niska”.
“Nuklearna elektrana Emsland je ugašena od 15. aprila 2023. godine i u toku je dekomisija. Ovde trenutno radi 480 zaposlenih koji rade na demontaži”, rekao je Kreber. A na pitanje o tehničkim i finansijskim naporima, on je rekao: “Ako želite da ponovo pokrenete tri reaktora, bili bi vam potrebni dugotrajni procesi odobrenja, ogromna ulaganja u dodatnu opremu i razvoj kvalifikovanog operativnog tima. Da li želimo to?”
Kreber takođe smatra da je izgradnja novih elektrana beznadežna i izjavljuje da bi izgradnja nove elektrane trajala do deset godina ili više, ali i da nuklearna energija ne bi previše pomogla u rešavanju problema sa trenutnim uskim grlima za prizvodnju električne energije. On navodi da aktuelni nuklearni projekti u drugim zemljama pokazuju da su oni često duplo veći nego što se projektuje na početku procesa i koštaju na desetine milijardi. Stoga je šef RVE-a naglasio da bi džava morala da preuzme veliki ekonomski rizik ako želi da se grade nove fabrike.
Takođe, još početkom decembra energetska kompanija EnBV se već jasno izjasnila protiv projekta ponovnog pokretanja nuklearnih elektrana: „status demontaže naših pet nuklearnih elektrana je praktično nepovratan“, rekao je tada šef nuklearne elektrane EnBV Jorg Michels. Michels je veoma precizan: „u tom kontekstu, diskusija o nastavku upotrebe nuklearne energije je za nas završena. Nemački zakon o atomskoj energiji jasno predviđa da se u reaktorima više ne sme proizvoditi električna energija”.
Odgovori dva izvršna direktora se valjaju čitati u kontekstu političkih inicijativa dve nemačke partije koje se zalažu za ponovno pokretanje nuklearnih elektrana: CDU i CSU su još u novembru iznele platformu prema kojoj su odluku o potpunom odustajanju od nuklearne energije u Nemačkoj nazvale “ideološki motivisanom odlukom” i u kojoj su predložili da se, uz razumnu pomoć države, reaktorske jedinice koje su poslednje isključene (Emsland, Isar, Brokdorf…) ponovo osposobile za rad i reaktivirale.
Međutim, politička je atmosfera u Nemačkom parlamentu nije ni najmanje bila naklonjena nuklearnoj energiji i njenim zagovaračima: dekomisiji ovih elektrana se pristupilo veoma brzo, možda čak i nesmotreno, pa možda čak i “ideološki motivisano”, te je pre samo nekoliko dana počela dekomisija elektrane Brokdorf koja je ugašena pre tri godine.
U isto vreme, oslanjanje na obnovljive izvore energije za Nemačku je značilo i radikalno povećanje cene električne energije – povećanje koje se prelilo i preko granice, pa je pre samo nekoliko dana zbog povećanja nemačkog uvoza električne energije njena cena u nekim delovima Švedske skočila za čak 1800 procenata (nije greška u kucanju).
No, izjave dve izvršna direktora valja uzimati sa zrnom soli i zbog još jedne činjenice: nemačke energetske kompanije su se poslednjih nekoliko decenija u potpunosti okrenule razvoju tehologija obnovljivih izvora energije, pa su stoga poprilično investirane u projekat obnovljivih izvora energije, pa bi eventualno okretanje kursa njih poprilično koštao.
S.A.
