Iran pristao da razmotri zaustavljanje povećanja svojih zaliha visokoobogaćenog uranijuma
Iran je pristao da razmotri zaustavljanje povećanja svojih zaliha uranijuma obogaćenog do 60 procenata, rekao je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Marijano Grosi u obraćanju odboru te agencije a prenosi World Nuclear News
Grosijevo obraćanje odboru dolazi nekoliko dana nakon što je otputovao u Iran ne bi li održao sastanke na visokom nivou sa iranskom vladom i tehničke diskusije o aspektima u vezi sa zajedničkom izjavom dogovorenom sa Iranom u martu 2023., kao i sastanke sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, ministrom inostranih poslova i potpredsednikom i predsednikom Iranske organizacije za atomsku energiju (AEOI) i drugim visokim iranskim zvaničnicima. Grosijeva poseta Teheranu uključivala je obilaske nuklearnih lokacija Fordov i Natanc, lokacije gde se nalaze postrojenja za obogaćivanje koje kontroliše Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i gde vrši redovne inspekcije.
„Nakon mog poslednjeg izveštaja, iranske zalihe uranijuma obogaćene do 20 i 60 procenata su nastavile da rastu“, rekao je u svom obraćanju Grosi. „Međutim, tokom sastanaka na visokom nivou između Agencije i Irana u Teheranu 14. novembra 2024. godine, razgovaralo se o mogućnosti da Iran zaustavi povećavanje svojih zaliha uranijuma obogaćenog do 60%, uključujući i mere tehničke verifikacije koje bi bile neophodne da bi Agencija mogla to i da potvrdi ukoliko se ovakav dogovor implementira. Agencija je 16. novembra u fabrici za obogaćivanje goriva Fordov i u Natanz Fuel potvrdila da Iran započeo pripremne mere u cilju zaustavljanja povećanja svojih zaliha uranijuma obogaćenog do 60%. Očekuje se da će se razmena između Agencije i Irana po ovom pitanju nastaviti”, dodao je Grosi.
„Pridajem veliki značaj činjenici da se po prvi put od udaljavanja Irana od njegovih prošlih obaveza krenulo u drugom pravcu… ovo je prvi put da kažu ‘OK, stajemo’. Tako da mislim da ovo zaslužuje ozbiljnost. razmatranje sa stanovišta neširenja“, rekao je on.
Grosi je naveo i kontekst: pre tri i po godine Iran je prestao da sprovodi svoje nuklearne obaveze u okviru JCPOA – multilateralnog sporazuma iz 2015. godine prema kojem je Iran pristao da ograniči svoje nuklearne aktivnosti – uključujući tu i proces obogaćivanja uranijuma – u periodu od 15 godina i da dozvoli dolazak međunarodnih inspektora u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Posledica tog odustajanja je da je IAEA „izgubila kontinuitet znanja u vezi sa proizvodnjom i inventarom centrifuga, rotora, teške vode i koncentrata rude uranijuma.”
Na konferenciji za novinare nakon njegovog predstavljanja Odboru, Grosi je rekao da je stav Irana “zaista veoma važan razvoj”.
Inače, za izradu nuklearnog naoružanja potrebni su ili veoma visoko obogaćeni uranijum u kojem je procenat uranujuma 235 povećan na iznad 80% ili plutonijum. A da bi se ti nivoi dostigli potrebno je prirodni uranijum – koji, inače, u sebi sadrži samo 0,7% ovog izotopa – obogati u postrojenjima za obogaćivanje: najčešće metodom centrifugiranja. Plutonijum se, međutim, ne nalazi u prirodi i može se dobiti samo u specijalizovanim reaktorskim postrojenjima.
S.A.