Indijski brzi reaktor (PFBR) dostiže kritičnost?

Indijski brzi reaktor uskoro će postići kritičnost, saopštilo je Indijsko regulatorno telo za atomsku energiju (DAE) 

Govoreći u ponedeljak na 68. generalnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču, Ajit Kumar Mohanti, predsedavajući Komisije za atomsku energiju (AEC), rekao je da je otpočelo punjenje reaktora gorivom što će otvoriti put za prvo dostizanje kritičnosti. 

Mohanti je naglasio da je PFBR zasnovan na zatvorenom ciklusu goriva, što je kamen temeljac indijskog nuklearnog programa a očekuje se da reaktor bude pušten u rad u decembru.

U pitanju je prototip brzog oplodnog reaktora (Prototype Fast Breeder Reactor – PFBR) u državi Tamil Nadu koji se nalazi u izgradnji još od 2004. godine i koji je prema originalnom planu trebalo da u rad bude pušten 2010. godine, ali su tehnološki problemi doveli do velikog pomeranja rokova.

Dizajniran je na osnovu iskustva sa brzim oplodnim test reaktorom (Fast Breeder Test Reactor – FBTR) koji se u funkciji nalazi već više od trideset godina i koji je pružio neophodna iskustva u radu sa ovakvim instalacijama. 

Puštanjem u rad ovog reaktora Indija će postati jedina država sem Rusije koja operiše brzim oplodnim reaktorima – francuski brzi oplodni reaktor “Superfeniks” je nažalost zatvoren još krajem prošlog veka. 

PFBR je brzi oplodni reaktor snage 500 megavata, bazenskog je tipa (jezgro je potopljeno u bazen sa rashladnom tečnošću) i hlađen je tečnim natrijumom što otvara brojne tehnološke mogućnosti. Kao gorivo, ovaj reaktor koristi takozvano “MOX” (Mixed Oxide) gorivo odnosno mešavinu uranijum oksida i plutonijum oksida. U reaktoru se, inače, za razliku od termalnih reatora sa lakom vodom, koristi izotop uranijuma (U238) koji ima određenu verovatnoću da prođe proces transmutacije i, laički rečeno, “postane” plutonijum koji se dalje takođe koristi kao gorivo. A to znači da ovaj reaktor proizvodi više goriva nego što koristi u radu (odatle je ono “oplodni”). 

Pored toga, ovaj dizajn ima i ogroman geopolitički značaj za Indiju: pored uranijuma on može da koristi i torijum kao gorivo, otvarajući time put ka kreiranju alternativnog gorivnog ciklusa. A za Indiju je to vema važno zato što Indija ima najveće zalihe torijuma u svetu i potpuno razvijanje ovog gorivnog ciklusa bi značilo i potpunu energetsku nezavisnost Indije u budućnosti.  

Razvijanje torijumskog gorivnog ciklusa do sada nije bilo na listi prioriteta zbog jednog jednostavnog razloga: sam po sebi, torijum nije fisilni materijal (ne može sam da održi lančanu reakciju), pa je razvijanje tog gorivnog ciklusa znatno kompleksnije i skuplje. Torijum, da bi se koristio kao resurs, mora prvo da prođe obradu u reaktoru (odnosno, torijum je, iako sam po sebi nije fisilan, resurs za dobijanje nuklearnog materijala – uranujuma 233 (U233) koji jeste fisilan. Ali, geopolitička nužnost (indija nema domaće zalihe uranijuma) i potrebe ove države – koja će vrlo brzo postati najmnogoljudnija država sveta – su Indiju primorale da se upusti u ovaj neverovatni poduhvat razvijanja alternativnog gorivnog ciklusa. 

Potencijalno, razvijanje zatvorenog torijumskog ciklusa (kao i zatvaranje uranijumskog ciklusa) dovelo bi do dodatnog smanjenja (i inače veoma male) količine nuklearnog otpada, znatno bi olakšalo njegovu obradu i skladištenje a svetu bi obezbedilo praktično neograničen izvor energije. 

S.A.