Izveštaj IAEA predviđa povećanje nuklearnih kapaciteta
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) predviđa značajno povećanje globalnih kapaciteta za proizvodnju nuklearne energije do 2050. godine, potencijalno i 2,5 puta više od sadašnjeg nivoa, navodi se u Izveštaju o energetici, električnoj energiji i nuklearnoj energiji za period do 2050. objavljenom u ponedeljak.
Izveštaj je identifikovao dva moguća scenarija rasta za proivodnju nuklearne energije: u prvom se predviđa da će globalni nuklearni kapacitet porasti sa 372 gigavata u 2023. na 950 do 2050. godine (2,5 puta). U nešto lošijem slučaju, kapacitet bi se povećao skromnije: na 514 gigavata, odnosno za 40% u istom tom periodu.
Očekuje se da će mali modularni reaktori (SMR) igrati ulogu u budućem proširenju kapaciteta, i potencijalno činiti do 24% novih nuklearnih kapaciteta do 2050. godine, navodi se u izvještaju IAEA.
Dok je nuklearna energija činila 9,2% globalne proizvodnje električne energije u 2023. U kojoj je proizvedeno oko 28,4 teravatčasova, IAEA očekuje da će udeo nuklearne energije blago porasti ukoliko se ostvari optimistični scenario. Međutim, IAEA je upozorila da globalni energetski miks ostaje u velikoj meri zavisan od fosilnih goriva, pri čemu notira da je električna energija iz termoelektrana učestvovala sa više od jedne trećine proizvodnje električne energije 2023. godine.
Krajem 2023, širom sveta je radilo 413 nuklearnih reaktora, ukupnog kapaciteta 371,5 gigavata, saopštila je IAEA. Pored toga, u izgradnji je bilo 59 reaktora ukupne snage 61 gigavata.
Tokom godine pet novih reaktora snage 5 gigavata je priključeno na mrežu, dok je pet reaktora snage ukupno 6 gigavata ugašeno. U isto vreme, počela je i izgradnja šest novih reaktora, čime se dalje širi globalni nuklearni kapacitet. Pored toga, u izveštaju se navodi da će reaktori koji se povlače iz upotrebe i zastarela infrastruktura zahtevati strateška ulaganja u nova postrojenja kako bi se nadoknadila očekivana penzionisanja, sa oko 30% reaktora koji trenutno rade više od 40 godina.
Prema IAEA-i, 2023. godine SAD su bile najveći proizvođač električne energije iz nuklearnih izvora sa proizvedenih oko 779 teravatčatova. Za SAD sledi Kina sa 406 i Francuska sa 323 teravatčasova.
Izveštaj IAEA takođe je istakao izazove i mogućnosti za nuklearnu energiju, naglašavajući potrebu za politikama koje bi nuklearnu energiju podržale, ulaganjem u nove tehnologije i međunarodnom saradnjom kako bi se postigao dugoročni rast.
Ove projekcije IAEA dolaze dok globalna potražnja za energijom nastavlja da raste, vođena rastom stanovništva, industrijalizacijom i prelaskom na čistije izvore energije.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao je na generalnoj konferenciji agencije 2024. u Beču da oko četvrtine čiste energije koja se danas proizvodi u svetu dolazi iz nuklearne energije.
„Nove projekcije IAEA odražavaju sve veće prepoznavanje nuklearne energije kao čistog i bezbednog oblika snabdevanja energijom”, rekao je Grosi.
„Prešli smo dug put od neprepoznavanja na međunarodnim konferencijama, pa čak i odbacivanja“, rekao je Grosi i dodao da je globalni konsenzus o ubrzanju nuklearne energije postignut na COP28 klimatskoj konferenciji UN u Dubaiju pokazao da se situacija promenila.
S.A.