Indikator neuspeha obnovljivih izvora energije u Australiji ili samo kratkotrajni incident?

Porast emisija gasova iz australijskih termoelektrana na ugalj u prvoj polovini ove godine i pored snažnog oslanjanja na obnovljive izvore energije

U Australiji je u prvoj polovini godine zabeležen blagi porast emisija sa efektima staklene bašte, prvenstveno iz termoelektrana na ugalj koje su morale da pojačaju proizvodnju ne bi li zadovoljili povećane potrebe i dopunili obnovljive izvore energije – sunce i vetar: između januara u juna Australija je imala povećanu potrošnju ali u isto vreme vetar i solarni izvori energije nisu imali kapaciteta da zadovolje sve potrebe. 

Preciznije, dok su ukupne nacionalne emisije Australije smanjene za delić godine do marta – za 0,6% – one su porasle u martovskom kvartalu i, na osnovu preliminarnih podataka, u junskom kvartalu iako su zvanične procene sadašnje vlade predviđale da količina električne energije dobijene iz uglja nastavi da pada tempom od otprilike deset tervatčasova godišnje, došlo je zapravo do povećanja od oko 3,5%, iako je plan vlade definisao cilj smanjenja od 43% do 2030. te dostizanje “neto nule” do 2050. Godine.

Poslednjih nekoliko godina Australija je bila i zemlja u kojoj su emisije gasova sa efektom staklene bašte bile u stalnom padu i ovo je prvi put u poslednjih nekoliko godina da je došlo do povećanja tih emisija. 

A to je postavilo veliko pitanje i pred građane Australije i pred administraciju ali i pred ostatak sveta koji pokušava da smanji emisije ne bi li se predupredile klimatske promene. Naime, Australija je zemlja čija vlada se odlučila da izvore energije u budućnosti bazira prvenstveno na obnovljivim izvorima energije i taj je plan sada pokazao svoje slabosti: povremenost i nepouzdanost (intermitency) obnovljivih izvora energije ne mogu da odgovore na varijacije u potrošnji.

Ujedno smo dobili i oprečne reakcije iz vlade i opozicije. Ministar za klimatske promene Kris Boven rekao je da su na emisije u martovskom tromesečju uticale temperature koje su bile toplije od prosečnih, što je dovelo do povećanja potražnje za električnom energijom, ali je naglasio dugoročni trend i rekao da najnoviji uvid pokazuje da vladin plan za jačanje obnovljivih izvora energije funkcioniše nakon nekoliko decenija poricanja i odlaganja za vreme prethodni vlade takozvane Koalicije (konzervativni opozicioni blok).

U isto vreme portparol te Koalicije zadužen za klimu Ted O’Brajen je rekao da sve to pokazuje da je energetski plan laburista “propao”. 

Sa treće strane zeleni su rekli da podaci pokazuju da se emisije „ne smanjuju“ pod laburistima i da to stavlja konačne ciljeve “neto nule” van domašaja. „Posvećenost laburista uglju i gasu će dovesti do toga da Australija uništi svaku šansu da ispuni bezbedne klimatske ciljeve“, rekla je liderka te stranke Larisa Voters. 

Mada sada moramo da primetimo da je komentar ove stranke teško razumljiv: ako je iko veoma ozbiljno i beskompromisno gurao projekat prelaska na obnovljive izvore energije, onda je to upravo ova laburistička vlada; a povećanje proizvodnje električne energije iz uglja i posledično povećanje emisija nisu direktna posledica vladinih politika, već posledica nesigurnosti obnovljivih izvora energije. 

Stoga na kraju ostaje pitanje: da li se bez baznih izvora energije i isključivo oslanjanjem na obnovljive izvore energije mogu dostići ciljevi “neto nule” u predviđenom roku. A upravo se u Australiji trenutno kristališe matrica rasprave oko ovog pitanja koja će se, po našem mišljenju, ponavljati svuda gde do takve rasorave bude došlo. Moramo ozbiljnije da obratimo pažnju na situaciju u Australiji, pa ćemo u sledećih nekoliko dana imati i temeljniju analizu. 

S.A.