Predlog novog modela finansiranja nuklearnih projekata u Švedskoj

Švedska vlada iznela predlog modela finansiranja nuklearnih postrojenja u budućnosti

Predloženi model ima za cilj da obezbedi proizvodnju električne energije po niskoj ceni; obezbedi jake podsticaje tokom faze izgradnje i olakša odgovoranja na varijacije tržišnih cena tokom operativne faze; stvori mere podrške u slučajevima problema u snabdevanju; obezbedi očekivani profit privatnim akterima ne bi li bili spremni da investiraju u novu nuklearnu energiju; i obezbedi da akteri ispunjavaju kriterijume navedene za odobravanje državne pomoći.

Model finansiranja i podele rizika sastoji se od tri glavne komponente koje dovode do niže kapitalne cene što bi trebalo da obezbedi nisku cenu ulaganja. Glavne komponente ovog modela finansiranja su državni zajmovi za finansiranje investicija u novu nuklearnu energiju, koji snižavaju troškovi kapitala; dvosmerni ugovori potpisani između države i proizvođača nuklearne energije; i mehanizmi kontrole rizika i udela u dobiti koji investitorima garantuje minimalni kapitalni prinos.

Analiza je zaključila da bi novim zakonskim aktom trebalo da se regulišu uslovi za dobijanje podrške, mere podrške i šta mora da sadrži prijava. Predloženo je da akt stupi na snagu do 6. maja 2025. godine. 

U dizajniranju ovog modela finansiranja bila je obavljeno istraživanje koje je opisalo i analiziralo modele koji su korišćeni u drugim zemljama, uglavnom one u Evropi a pažnja je bila obraćena da se predloženi model uklopi u postojeća pravila o državnoj pomoći. Analizom modela finansiranja koji se koriste u drugim zemljama, sa fokusom na evropske projekte, se zaključilo da modeli koji alociraju većinu rizika proizvođaču električne energije pružaju snažne podsticaje za ekonomičnost, ali dolaze sa visokim troškovima kapitala; trend je da evropske države snose veći rizik u projektima nuklearne energije kako bi se smanjila cena kapitalnih investicija i omogućila ulaganja u novu nuklearnu energiju; učešće vlade u projektima nuklearne energije dolazi sa troškovima praćenja; i u dizajniranju modela finansiranja i podele rizika, postoje potencijalne koristi od korišćenja oblika podrške koje je već odobrila Evropska komisija, za efikasniji proces procene državne pomoći.

S.A.