Velike kompanije bi želele jeftinu i dostupnu energiju, ali nisu spremne na investicije
Velike kompanije (Big Tech kompanije: Gugl, Microsoft, Meta…) su spremne da plate povećanu cenu buduće “zelene” energije koja bi dolazila iz nuklearnih postrojenja ali ipak nisu spremne na investicije i ulaganja u razvoj nuklearnih tehnologija i postrojenja
To je zaključak panel diskusije koja je održana na konferenciji koja je organizovana u Las Vegasu u ponedeljak i teksta koji je potpisao Vil Vejd koji je objavljen na Yahoofinance. Vejd podseća i na to da će razvoj veštačke inteligencije povećati potrošnju električne energije u budućnosti te da se moraju izgraditi i kapaciteti za proizvodnju te energije ali zaključuje i da finansijska podrška neće doći od kompanija koje se tim razvojem bave.
Brajana Kobor iz Gugla na panelu je potvrdila da velike kompanije uistinu podržavaju nuklearnu energiju ali da nije realno očekivati da velike tehnološke kompanije snose rizik investicija. Uz to, Adrian Anderson iz Majkrosofta je dodao i “hladan tuš” rekavši da bi velike kompanije trebalo da se fokusiraju na “sopstvene prednosti” dok je Peter Frid, koji je do nedavno bio direktor sektora koji se bavio energetskom strategijom u kompaniji Meta dodao i da nije realno čekivati da velike kompanije “ispišu ček i izvuku stvar”.
Dosta toga se ovde može raspakovati.
Za početak, poruka je sasvim jasna: velikim kompanijama ne pada na pamet da investiraju sopstveni novac u razvoj nuklearne energije koja je jedan od načina – a vrlo je moguće i jedini zaista održivi način – da obezbedimo električnu energiju za buduće potrebe. I to potrebe koje će po svemu sudeći rasti eksponencijalno i to ne u maloj meri upravo da bi velike tehnološke kompanije zadovoljile sopstvene potrebe za razvojem svojih projekata, u prvom redu za razvijanjem veštačke inteligencije.
Procenjuje se, naime, da će upravo velike tehnološke kompanije u budućnosti trošiti enormne količine električne energije. I samo valja podsetiti na još jednu sumanutu situaciju: kada je bitkoin – jedna od većih gluposti koje su koštale mnogo a sadržale ništa – pre nekoliko godina bio na vrhuncu svoje popularnosti i cene, majnovanje ove šarene laže je trošilo količinu električne energije kao jedna cela država srednje razvijenosti.
Ali u pitanju nije samo “know-how” već investiranje kao takvo: ako se ulaganja novca i kapaciteta u neizbežno duge investicione cikluse plaše velike tehnološke kompanije, sigurno ga se plaše i ostali privatni entiteti. Pa tako države ostaju jedini entiteti i društvene formacije koje će imati kapacitet da u ove tehnologije investiraju – ne samo finansijski kapital već i određeno aktivno delovanje.
A za velike tehnološke kompanije, budućnost je, izgleda, jasna: diversifikacija lanaca snabdevanja i njihova atomizacija. Pa tako navedimo i jednu crticu: gorepometuti Anderson je dodao i da nije realno očekivati da kompanije koje se ne bave time procenjuju vrednosti tehnologija. Sa tim se generalno slažemo, ali dodajemo da niko od Majkrosofta i Gugla nije tražio da prave nuklearne reaktore već da obezbede novac koji bi se investirao u izgradnju kapaciteta i buduća istraživanja.
Dakle, možda se zaista pokazuje, kao što je ranije spekulisano, da je nuklearna energija nužno socijalizovana industrijska grana, investicije – uprkos pokušajima da se ove tehnologije upakuju u privlačnu oblandu dominantnih ideoloških tropa – će doći prvenstveno od država i, po svemu sudeći, ni od kog drugog. Privatni kapital – čak i onaj gotovo neograničeni kapital koncentrisan u velikim tehnološkim kompanijama – neće preuzimati rizike ogromnog investicionog ciklusa.
S.A.