CSIRO izveštaj: loše vesti za nuklearnu energiju? Možda
Izveštaj “GenCost” australijske organizacije za naučna i industrijska istražvanja (CSIRO – Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation) predstavljen je u petak i po prvi put je izneo procene koštanja uvođenja nuklearne energije iz elektrana velikog kapaciteta (large scale nuclear) u australijski energetski miks
Ukratko, procena ove australijske organizacije je da bi baziranje buduće australijske energetike na obnovljivim izvorima energije bilo osetno jeftinije od opcije uvođenja i modularnih reaktora i onih reaktora velikog kapaciteta i pored toga što se poslednjih godina povećalo interesovanje zainteresovanih strana (stakeholders) u nuklearnu energiju.
Izveštaj, tako, locira kraj radova na eventualnom projektu nuklearne elektrane velikog kapaciteta oko 2040. godine, dakle tek za nekih petnaest godina i procenjuje da bi takav projekat mogao koštati 8,5 milijardi dolara, odnosno da bi električna energija iz nuklearnih izvora koštala daleko više nego što se procenjuje da bi koštala električna energija iz obnovljivih izvora (vetrogeneratori i solarni paneli).
Inače, izveštaj koji smo pročitali u petak je elektrane velikog kapaciteta u svoje procene uveo nakon reakcija dela javnog mnjenja koje je prethodnom izveštaju zamerilo to što se u njemu našlo mesta samo za procene koštanja električne energije iz malih i modularnih reaktora (koji se, usput, još uvek ni ne nalaze u tržišnoj ponudi) ali ne i za reaktore velikog kapaciteta. I upravo je takva procena sada uključena u ovaj poslednji izveštaj, ali se ni pored toga slika nije drastično poboljšala za “pro-nuclear” tabor.
Ipak ostalo je dosta otvorenih pitanja. Tako su se, primerice, za prethodne izveštaje vršile konsultacije sa zainteresovanim stranama, a kritičari su primetili da među njima nije bilo niti jedne organizacije ili pojedinca koji se podrobnije bavi nuklearnom energiijom. A i ovog puta do procene koštanja ukupnih investicija i, na kraju, cene električne energije se došlo tako što se za osnovu uzeo civilni nuklearni program Južne Koreje, pa se njegova cena zatim jednostavno uvećala tri puta zbog mnogih faktora: više cene radne snage, neizbežne više cene svakog ovakvog “prvog” projekta, nužnosti razvoja unutrašnjih lanaca snabdevanja i još nekih faktora. Uz to, kritičari su istakli i da je ekonomska računica u CSIRO izveštajima veoma pojednostavljena te da ne reflektuje verno eventualne prave cene projekata.
Izveštaj dolazi u veoma zanimljivo vreme. U Australiji se vodi aktivna debata o budućoj energetskoj politici države. Konzervativna koalicija koja se trenutno nalazi u opoziciji već neko vreme pokušava da “progura” nuklearnu energiju i ovaj poslednji SCIRO izveštaj im uveliko otežava posao – toliko da je jedan medij ocenio da je izveštaj “torpedovao” dugogodišnje napore ove stranke.
Inače, Australija je po nekim faktorima slična upravo nama. I u njoj je na snazi zabrana gradnje nuklearnih postrojenja i, ukoliko bi se eventualno odlučilo za uvođenje nuklearnih elektrana velikog kapaciteta (ili modularnih reaktora) u energetski miks – u pitanju bi bio prvi nacionalni projekat te vrste. Ali postoje i osetne razlike: specifičan geopolitički položaj, jako mala gustina naseljenosti, izuzetno razuđena populacija koncentrisana u velikim gradovima, ogromna površina države, mnogo neiskorišćenog (i, jednostavno rečeno, jeftinog) prostora, specifična (i veoma pogodna) klima, izuzetna dužina morske obale i praktično nikakvi kapaciteti za izgradnju hidrocentrala.
U budućnosti ćemo veoma pomno pratiti ovaj slučaj i prenećemo enetualne kritičke osvrte na ovaj izveštaj.
S.A.