Vestinghaus gorivo za reaktor u Kozloduju

Kozloduj će ubuduće koristiti Vestinghausovo gorivo: Bugarska je izdala dozvolu za korišćenje nuklearnog goriva američke firme Vestinghaus (Westinghouse) u reaktorskoj jedinici Kozloduj 5.  

Prelazak sa goriva koje obezbeđuje ruski Rosatom na gorivo koje obezbeđuje Vestinghaus deo je pokušaja Bugarske da se oslobodi zavisnosti od Rusije što se tiče isporuke goriva za ovaj reaktor koji trenutno obezbeđuje oko 37% električne energije ove istočnoevropske države. U pitanju je relativno nov fenomen u ovoj industrijskoj grani jer je uobičajeno da gorivo za nuklearne reaktore proizvodi kompanija koja dizajnira sam reaktor. 

Kako je naveo ministar energetike Bugarske Vladimir Malinov a preneo WNN (World Nuclear News), planira se postepena instalacija 43 nova gorivna sklopa, a novo gorivo – dopremljeno iz pogona u Švedskoj – već se nalazi u samoj elektrani.   

Još u novembru 2020.  godine, Bugarska se u ovaj projekat uspustila odlukom parlamenta i potpisivanjem ugovora o desetogodišnjoj saradnji u snabdevanju gorivom nuklearne elektrane Kozloduj. 

Uz to valja napomenuti da Vestinghaus već neko vreme sličnim gorivom snabdeva trenutno nukearne reaktore VVER tipa u Slovačkoj, Finskoj i Ukrajini te da su isporuke ovog goriva za ukrajinske nuklearne reaktore VVER tipa započele čak i pre ruske invazije.

Nuklearna elektrana “Kozloduj” je locirana u severozapadnom delu zemlje i trenutno ima dva operativna reaktora tipa VVER-1000 (u pitanju su reaktori sa vodom pod pritiskom) snage po 1088 megavata, a planirana je izgradnja dodatna dva (veoma slična) Vestinghausova reaktora AP-1000. U tom smislu, trenutno se odvijaju razgovori sa Hyundai Engineering & Construction o detaljima projekta a plan je da dva nova reaktora budu operativna do 2035. i 2037. godine.

Zbog svega toga, Firma Vestinghaus je još pre nekoliko godina počela da razvija gorivo koje bi se moglo koristiti u ruskim nuklearnim reaktorima. Inače, najočiglednija razlika između tradicionalnog Vestinghausovog goriva i Rosatomovog je u fizičkom obliku – gorivni elementi za Vestinhausove rektore su četvorougaoni dok su gorivni elementi za VVER reaktore šestougaoni ali oba koriste nisko obogaćeni uranijum  kao gorivo.

Šestougaoni dizajn ruskog goriva ima nekoliko prednosti u odnosu na pravougaoni Vestinghaus dizajn: nešto bolja neutronska ekonomija zbog boljeg odnosa površine i zapremine i nešto bolje temperaturne karakteristike (iz istog razloga).

Ali ova vest ima i važan geopolitički značaj: odluka Vestinghausa da se upusti u dizajniranje goriva za ruske VVER reaktore je posledica prvenstveno političke odluke da se evropski energetski miks oslobodi veza sa Rusijom nakon rusko ukrajinskog rata i da se smanji zavisnost evropskog energetskog sistema od Rusije.

Zato se ova vest se ne tiče samo onih država čiji se energetski sistemi oslanjaju na ruske (nekada sovjetske) tehnologije: tiče se i onih država koje tek razmatraju uvođnjenje nuklearne energije u bilo kojem obliku u svoj energetski miks, pa se tako tiče i nas. Ova novina u postojećoj višedecenijskoj praksi pokazuje izuzetnu prilagodljivost i fleksibilnost nuklearne energije – oslanjati se na ovu tehnologiju do sada je značilo i izbor  dugoročnog partnera za razvijanje i održavanje instalacija i snabdevanje nuklearnim gorivom. Iako je moguće napraviti i imati zalihe nuklearnog goriva spremnog za upotrebu – nakon izvesnog vremena sigurno će se javiti potreba za uvozom nove količine/šarže goriva.  Ovakva tehnološka i legislativna karakteristika rada nuklearnih elektrana podrazumeva i dugogodišnju zavisnost od zemlje proizvođača, koja ima i svoje političke implikacije. Danas, kako se čini, to pravilo više ne važi.

Informacija da Vestinghaus proizvodi gorivo koje se može koristiti u ruskim VVER reaktorima pokazuje da je moguća emancipacija od tog partnera i veoma plastično demonstrira nivo energetske nezavisnosti ukoliko se u energetskom miksu nalazi i nuklearna energija iz jednostavnog razloga: sada postoji mogućnost izbora. I to, naravno, ne važi samo za one države koje se oslanjaju na ruske reaktore i njihovu tehničku i tehnološku podršku, jer, makar u teoriji, budući da je Rusija pod sankcijama EU – važi i obrnuto. Rosatom, naime, već nekoliko godina razvija nuklearno gorivo “TVS-kvadrat” koje je prilagođeno instaliranju u Vestinghaus-ove reaktore i koje planira da ponudi na međunarodnom tržištu – mada do sada nije poznato da je Rosatom obezbedio ugovore za neke buduće isporuke.

 Ukratko – nuklearna energija u energetskom miksu – ukoliko se dovoljno pametno implementira – zaista omogućava visoki stepen energetske nezavisnosti, a sada postoji i dodatni prostor za balansiranje kada je reč o neizbežnom političkom uticaju koji ovakvi ugovori proizvode. 

S.A.