Mikrosoft restartuje TMI?

Kompanija Mikrosoft sa kompanijom Constelations restartije nuklearnu elektranu Three Mile Island (TMI) – poznate po prvom velikom industrijskom incident u svetu: delimičnom topljenju rektora 1979 godine 

Majkrosoft je sa Constelation Energy dogovorio restartovanje reaktorske jedinice 1 snage oko 850 megavata i operisanje sledećih dvadeset godina. Restartovan će biti samo prvi blok elektrane dok će jedinica dva koja je 1979 godine imala incident ostati zapečaćena. 

Microsoft je u isto vreme saopštio da se na ovaj korak odlučio ne bi li mreži isporučio preko potrebnu čistu energiju. „Ovaj sporazum je glavna prekretnica u naporima Microsofta da pomogne u dekarbonizaciji mreže u znak podrške našoj posvećenosti da postanemo ugljenično neutrallni. Microsoft nastavlja da sarađuje sa dobavljačima energije na razvoju izvora čiste energije kako bi se zadovoljile potrebe mreže za kapacitetom i pouzdanošću“ rekao je tom prilikom Bobi Holis, jedan od menadžera Majkrosofta. 

Ova elektrana je, inače, zatvorena pre pet godina zbog ekonomskih razloga iako je u trenutku zatvaranja funkcionisala osetno efikasnije od industrijskog proseka.  

U pitanju je prvi put da jedna privatna kompanija koja se bavi kompjuterskim tehnologijama pravi ugovor sa kompanijom koja se bavi operisanjem nuklearnim elektranama za dostavljanje električne energije. I naravno da se odmah bavi marketingom: elektrana TMI će biti “ribrendovana” i od sada će se zvati “Crane Clean Energy Centre”.

Ali kad se govori o Ostrvu tri milje ne može se i ne pomenuti incident iz 1979 godine. Tada je došlo do delimičnog topljenja reaktora usled kombinacije tehničke i greške operatera: jedan od sigurnosnih ventila je zakazao, što operateri nisu registrovali na vreme (popularni mit govori da jedan od operatera upozorenje nije video zbog svog velikog stomaka – ali to je verovatno samo mit), što je dovelo do gubitka vode u primarnom prstenu vode i uzrokkovvalo delimično topljenje reaktora. Tom prilikom reaktor se istopio unutar reaktorske posude pa nije došlo do oslobađanja takozvanog “koriijuma” (istopljenog sadržaja reaktorske posude) pa nije došlo ni do oslobađanja nuklearnog materijala i u incident nije bilo ni poginulih ni povređenih. Reaktorska jedinica je, međutim, zatvorena. Ali je druga reaktorska jedinica isporučivala električnu energiju do pre pet godina. A isporučivala bi je i duže da nije bilo “ekonomskih okolnosti”. 

Vest je svetinja ali je komentar slobodan, pa hajdemo dati i neka mišljenja, jer je vest pomalo čudna. Mikrosoft je napravio ovu vrstu ugovora, iako se poslednjih nekoliko meseci veliki deo privatnog sektora sa rezervom odnosi prema nuklearnoj energiji. Pre nekoliko nedelja, na konferenciji u Las Vegasu, komanije su izrazile spremenost da plaćaju povećanu cenu čiste energije, ali su i eksplicitno odbile mogućnost da u budućnosti ulažu sopstveni novac u nuklearnu industriju. U isto vreme bivši vlasnik Majkrosofta Bil Gejts već je uključen u jedan nuklearni projekat: projekat veoma naprednog malog modularnog reaktora koji bi trebalo da se pravi u Vajomingu. 

Privatne kompanije su do sada uvek bile poprilično rezervisane po pitanju investiranja u nuklearne projekte najverovatnije zbog jednog jednostavnog razloga: investicioni ciklusi su u ovoj industriji veoma dugi. Ali pre nego što pomislimo da je kapital koncentrisan oko velikih tehnoloških giganata otkrio neku novu formulu, podsetimo da je Majkrosoft u stvari našao “srednje rešenje”: investiraće novac u jedno već postojeće postrojenje, postrojenje koje je decenijama funkcionisalo, čime će izbeći investiranje u izgradnju i sve rizike vezane za taj proces. 

A potrebe velikih tehnoloških kompanija za električnom energijom eksponencijalno rastu i procenjuje se da će u budućnosti one trošiti možda i najveći deo električne energije koja se globalno bude proizvela (ukoliko ne bude došlo do nekih promena na tom tržištu). 

Pratićemo ovu situaciju pomnije u buduće. 

S.A.