Čemu Evropska komisija treba da teži?
Pitanje energetske tranzicije jedno je od centralnih pitanja savreemenog sveta. I čini se da formula prelaska na “obnovljive izvore” energije uglavnom ima dominantnu poziciju. No, nije sve tako jednostavno, pogleda li se malo temeljnije. Povodom politika evropske unije, sajt jedrska.si objavio je nekoliko tačaka-saveta evropskoj uniji.
Prevodimo u celosti tekst sa portala Jedrska.si
Čemu treba da težimo u Evropskoj komisiji ako želimo da postignemo i dekarbonizaciju i napredak? Zajedno sa Emilom Džejkobsom, koji je deo holandske pronuklearne zajednice Collectifission, pripremili smo 7 tačaka i sadržajnih naglasaka koje bismo želeli da vidimo tokom aktuelnog mandata Evropske komisije.
1. Odstupanje od direktive o obnovljivim izvorima energije i prelazak na direktivu o čistoj energiji
Sadašnja verzija direktive predviđa da EU mora da koristi najmanje 42,5 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Ovu regulativu i koncentraciju treba izbegavati, jer je naherena protiv nuklearne energije.
Moramo težiti čistoj ili niskougljeničnoj energiji, a to takođe znači napuštanje biomase.
2. Uspostavljanje finansiranja velikih projekata u oblasti čiste energije
Ovo bi trebalo da bude samo po sebi razumljivo za nuklearnu energiju, gde finansiranje može iznositi čak 65% ukupnih kapitalnih troškova.
Potreban nam je pristup finansiranju sa niskom kamatnom stopom za sve projekte čiste energije. Ako ne želimo da se napori na dekarbonizaciji razvlače godinama, to se mora obezbediti što je pre moguće. Na primer osnivanjem Međunarodne banke za nuklearne investicije.
3. Konkretan i transparentan plan kako postići nultu emisiju do 2050. godine
EU nema jasan plan za postizanje „neto nulte emisije“ do 2050. godine. Moramo da budemo realni i pošteni o tome kako nameravamo da postignemo dekarbonizaciju. Uključujući tu i realnu sliku svih troškova.
4. 50-godišnji plan i investicije za ublažavanje klimatskih promena u Evropi i inostranstvu.
Klimatske promene se dešavaju sada. Moramo planirati ublažavanje kako bismo sačuvali planetu pogodnu za život. Plan takođe treba proširiti van Evrope, posebno na Afriku.
5. Konkretni planovi i investicije za dekarbonizaciju industrije
Koristimo mnoge proizvode iz energetski intenzivnih industrija kojima je potrebna dekarbonizacija – čelik, plastika, cement, staklo, đubriva itd. I moramo da prevaziđemo koncepte iz domena fantazije kao što je obećanje dekarbonizacije vodonikom. Kada planiramo investicije, moramo biti realni i konkretni.
6. Ulaganje u adekvatne uslove rada u svim rudnicima – iu zemljama u razvoju iz kojih uvozimo minerale
Za dekarbonizaciju je potrebno mnogo sirovina, litijuma, bakra i retkih metala. Pogotovo ako ćemo ulagati uglavnom samo u sunce i vetar. Moramo ulagati u rudarstvo u Evropi i poboljšati uslove u zemljama na koje se trenutno oslanjamo.
7. Razmatranje troškova sistema, a ne samo rada elektrane
Investitori u energetski sektor gledaju samo na kratkoročne ekonomske koristi, zbog čega se grade elektrane koje rade najprofitabilnije. Ova metoda favorizuje energiju sunca i vetra, koji su, bar na papiru, najjeftiniji izvori energije. Problem je u tome što ove elektrane nisu u mogućnosti da samostalno snabdevaju elektroenergetski sistem, jer su im potrebne elektrane na gas ili ugalj za snabdevanje nedostajuće proizvodnje tokom loših vremenskih uslova. Ovaj skriveni trošak se na kraju prenosi na operatere mreže i obveznike energije.
Takođe se mora uzeti u obzir trošak sistema i koliko efikasno određeni izvor energije može da zameni fosilna goriva.
Pripremili smo i flajer koji možete preuzeti na svoj računar, odštampati i koristiti.
Tekst je originalno objavljen na sajtu jedrska.si