Evropska nuklearna industrija – poziv na tehnološku neutralnost
Vodeći ljudi evropske nuklearne industrije uputili su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen sa zahtevom da EU preduzme konkretne korake u podršci nuklearnim investicijama u okviru politike nakon 2030. godine. Ključni zahtev industrije jeste uvođenje jedinstvenog, tehnološki neutralnog cilja za čistu energiju koji bi podjednako obuhvatio i nuklearnu energiju i obnovljive izvore
U pismu koje je poslala briselska asocijacija Nucleareurope, naglašava se da nadolazeći zakonodavni okvir mora napustiti dosadašnju praksu favorizovanja pojedinačnih tehnologija. Industrija traži jednak pristup mehanizmima podrške i finansiranju za sve “net-zero” tehnologije, kao i mere za ubrzanje elektrifikacije i razvoja čistih sistema za grejanje. Kako ističu potpisnici, izbalansirani energetski miks ključan je za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, jačanje energetske bezbednosti i očuvanje industrijske konkurentnosti Evrope.
Predstavnici sektora pozdravili su to što Evropska komisija sve više prepoznaje ulogu atomske energije, ali su poručili da deklarativne namere moraju biti praćene konkretnim merama. Prema procenama iz programa PINC Evropske komisije, do 2050. godine biće potrebno 241 milijarda evra investicija samo da bi se nuklearni kapacitet održao na oko 109 gigavata. Sa druge strane, nucleareurope zagovara povećanje kapaciteta na 150 do 2050. godine (u odnosu na trenutnih oko 106 gigavata iz skoro 100 operativnih reaktora u EU), uz poziv generalnog direktora Emanuela Brutina da se pojednostave procesi državne pomoći i stvore bolji uslovi za privlačenje privatnog kapitala.
Komentar
Inicijativa asocijacije nucleareurope pogađa direktno u suštinu problema sa kojim se evropska energetska politika suočava već decenijama: ideološko i birokratsko favorizovanje pojedinih izvora energije na štetu ukupne stabilnosti sistema. Bez jednakog pristupa evropskim fondovima, mehanizmima podrške i prvenstveno kapitalu, teško je očekivati da će Evropa moći da iznese novi talas investicija u produžetak rada postojećih i izgradnju novih kapaciteta, dok sa druge strane industrija vapi za stabilnom i pristupačnom baznom energijom.
Ali, u redakciji bismo rekli da nije sigurno da će tako lako i ići – određeni broj zemalja i dobar deo EU administracije i dalje insistira na tome da su obnovljivi izvori energije “jedina opcija”. Pa kao što smo pre nekoliko nedelja videli da u Švajcarskoj organizacije koje se protive izgradnji novih kapaciteta i koje su izdejstvovale i referendum – insistiraju na oštroj dihotomiji: ili obnovljivi izvori ili nuklearna energija. A sve tvrdeći da novca jednostavno nema i za jedno i za drugo te da bi izgradnja novih nuklearnih kapaciteta “odvukla” sredstva i odvela energetsku tranziciju u stranputicu. Zaista – ni ne znamo šta da radimo sa ovakvim stavovima za koje smatramo da su neutemeljeni.
Što se tiče evropske administracije – ona pati i od određene birokratske inercije – nuklearni izvori ni administrativno nisu bili u istom položaju kao obnovljivi izvori i trebalo je ozbiljnog vremena da se sa njima izjednače – i pravo je pitanje da li na kraju jesu. Doduše, što se tiče zemalja koje se tradicionalno protive nuklearnoj energiji (a tu zapravo pričamo samo o jednoj – Nemačkoj), beležimo da je njen stav unekoliko omekšao u poslednjih godina, te Nemačka makar ne gura klipove u toškove onih zemalja koje se za nuklearnu energiju odluče – to sada čini Austrija.
Ali Nemačka i to radi vrlo verovatno iz sopstvenih interesa: elektroenergetski sistem Nemačke vrlo često – možda i svakodnevno – zavisi od ostatka Evrope, pa je za očekivati da se neće protiviti instalaciji ovih ekstremno pouzdanih izvora energije u ostatku Evrope; iako se sama vrlo verovatno neće odlučiti da oživi svoju nekada izuzetno respektabilnu nuklearnu industriju.
Izvor: NucNet
S.A.