“To je to”; priznanje Ujedinjenih nacija: svet probija granicu od 1,5°C
U izveštaju bez presedana, Program UN za životnu sredinu (UNEP) priznao je da čovečanstvo više nema šanse da spreči prelazak kritične granice globalnog zagrevanja. Nova strategija pomera fokus na ograničavanje vršne temperature i decenijsku borbu za naknadno hlađenje Zemlje
Ujedinjene nacije su u sredu objavile izveštaj koji predstavlja strateško povlačenje i prekretnicu u globalnoj klimatskoj politici: Zemlja će u narednih nekoliko godina neizbežno preći prag zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
Glavni sekretar UN, Antonio Gutereš, upozorio je da čovečanstvo “punom brzinom projurava pored granice za izbegavanje klimatske katastrofe”. Ipak, zvaničnici UN-a ističu da ovo ne znači predaju, već prelazak na novu strategiju takozvanog prekoračenja (overshoot).
Cilj nove strategije više nije sprečavanje prelaska granice od 1,5°C, već smanjenje vršne temperature (najvećih temperatura i njihovog trajanja, takoreći “intenzitet temperatura”) koju će planeta dostići, skraćivanje vremena koje ćemo provesti iznad kritičnog praga i razvijanje metoda za vraćanje temperature na bezbednije nivoe do kraja veka.
Scenariji, posledice i faza “prilagođavanja i obuzdavanja”
Prema procenama UNEP-a, trenutna globalna temperatura je već na oko 1,4°C iznad predindustrijskog proseka.
- Najoptimističniji scenario: uz izuzetno ambiciozne mere, zagrevanje bi moglo da dostigne vrhunac na oko 1,8°C sredinom veka, nakon čega bi usledilo postepeno hlađenje.
- Realni scenario (trenutne politike): Sa postojećim državnim politikama, planeta ide ka zagrevanju od 2,6°C do 2100. godine.
Ipak, ne bismo bili toliko optimistični. Pre samo nekoliko nedelja, smo naveli da se inžinjeri EDF-a – a oni svakako znaju šta valja očekivati – spremaju da energetsku infrastrukturu u Francuskoj tehnički pripreme na osetno veće temperature do kraja veka: čak do 4 stepena.
Kako bilo, naučnici upozoravaju da će faza prekoračenja trajati decenijama i da donosi dramatične posledice: učestalije ekstremne vremenske prilike, pad proizvodnje hrane, nestašice vode i potencijalno aktiviranje “tačaka bez povratka” (tipping points) – poput topljenja ledenih pokrivača Grenlanda i Zapada Antarktika ili kolapsa Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC). Izveštaj upozorava da bi pojedina područja na Zemlji mogla postati potpuno nenastanjiva.
Završna faza strategije hlađenja planete oslanjaće se na potpuno obustavljanje upotrebe fosilnih goriva i masovno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Pored pošumljavanja, koje po izveštaju može smanjiti temperaturu za najviše 0,1°C, biće neophodna masovna primena novih tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika. Šteta samo što takvih ekonomičnih i upotrebljivih tehnologija – nema.
Priznanje UN-a da je granica od 1,5°C probijena je definitivno nešto brutalniji susret sa realnošću koji direktno menja karte na globalnom energetskom tržištu i izveštaj UN-a jasno pokazuje da je doba klimatskih parola završeno. Svet ulazi u eru surove adaptacije gde će energetska gustina i pouzdanost sistema odlučivati ne samo o ekonomskom opstanku, već i o razmeri ekološke štete.
Izvor: ABC News
S.A.