Bugarska nuklearka Kozloduj stabilna uprkos suši na Dunavu: krize u Pakšu i Černavodi ukazuju na mrežne, a ne bezbednosne rizike

Dok se region suočava sa posledicama rekordno niskog vodostaja Dunava i dugotrajnog toplotnog talasa, iz Bugarske stižu umirujuće vesti: dva bloka Nuklearne elektrane Kozloduj nastavljaju da rade bez zastoja

Kako je saopštilo Ministarstvo energetike Bugarske, oba aktivna bloka (Blokovi 5 i 6, reaktori VVER-1000) stabilno isporučuju električnu energiju u mrežu. Stručne procene pokazuju da, čak i ako se nastavi pad nivoa reke dosadašnjim tempom, u naredne tri nedelje neće biti potrebe za smanjenjem proizvodnih kapaciteta. Bugarske vlasti su potvrdile da su u stalnom kontaktu sa nadležnim institucijama u Srbiji i Rumuniji radi koordinacije i praćenja stanja na rečnoj ruti.

Podsećanje na regionalni kontekst: Pakš, Černavoda i uvoz struje iz Ukrajine

Ova stabilnost Bugarske dolazi u trenutku kada su susedni operateri na Dunavu bili prinuđeni na radikalne poteze:

• Podsećamo na mađarski Pakš (ili “Paks”): Mađarska je usled kritičnog pada vodostaja i pregrevanja rečne vode bila primorana na drastično obaranje snage i obustavu rada u NE Paks, koja inače pokriva preko 40 procenata domaće proizvodnje.
• Kriza u Rumuniji i uvoz iz Ukrajine: Rumunski operator Nuclearelectrica bio je prinuđen da potpuno isključi sa mreže Blok 1 u NE Černavoda (Cernavodă). Da bi pokrila iznenadni energetski deficit i ublažila skok cena na tržištu, Rumunija je proglasila 30-dnevno stanje pripravnosti i započela vanredni uvoz električne energije iz Ukrajine (preko moldavske kompanije Energocom), koristeći viškove koje ukrajinski sistem plasira kroz panevropsku mrežu ENTSO-E.

Komentar: bezbednost nije u pitanju, ali elektroenergetski sistem jeste

Povodom događaja na Dunavu, važno je podvući ključnu činjenicu: ovde problem, naravno, nije u bezbednosti same tehnologije — nuklearke su u stanju kontrolisanog gašenja i reaguju striktno po projektovanim procedurama pre nego što bilo koji parametar hlađenja ugrozi bezbednost reaktora.

Međutim, pravi problem nastaje za elektroenergetski sistem ovog dela Evrope.

Kada u jeku letnjeg pika potrošnje (izazvanog radom klima-uređaja i sušom koja istovremeno obara i proizvodnju u hidroelektranama poput Đerdapa) sa mreže ispadnu gigavati bazne energije iz Pakša i Černavode, regionalni elektroenergetski sistem ulazi u izuzetno napeto stanje. Pritisak se automatski preleva na preostale stabilne izvore — poput bugarskog Kozloduja — i gura države u skup vanredni uvoz.

Slučaj Kozloduja pokazuje da dobri rashladni uslovi i adekvatno planiranje pružaju neophodan luft od nekoliko nedelja, ali regionalna zavisnost od hidrologije Dunava ostaje opomena za sve buduće nuklearne investicije na Balkanu, pa i za onu u Srbiji.

Izvor: BNR News / TVP World / WNN / DW…

S.A.