Proizvodnja ruskog goriva u Nemačkoj: licenca TVEL-a (i oštre bezbednosne merame)

Ministarstvo za životnu sredinu, energiju i zaštitu klime Donje Saksonije odobrilo je zahtev kompanije Advanced Nuclear Fuels (ANF), koja je deo francuskog nuklearnog giganta Framatome, za proširenje kapaciteta u fabrici Lingen. Odluka omogućava proizvodnju šestougaonih gorivnih elemenata za ruske reaktore tipa VVER-1000 — ali po direktnoj licenci kompanije TVEL, gorivnog ogranka ruske državne korporacije Rosatom

Ovo odobrenje, izato u ime nemačke savezne vlade, dolazi sa strogo definisanim ograničenjima i uslovima bezbednosti. 

Pogon u Lingenu, u kom je zaposleno oko 400 radnika, do sada je proizvodio gorivo za zapadne reaktore sa vodom pod pritiskom i reaktore sa ključajućom vodom. Širenje na VVER sistem deo je zajedničkog poduhvata sa TVEL-om sa ciljem da se snabdeju elektrane u Istočnoj Evropi koje su uglavnom sovjetskog porekla.

Savezne bezbednosne službe procenile su da nije bilo zakonskog osnova u okviru nemačkog Zakona o atomskoj energiji da se zahtev odbije. Međutim, resorno ministarstvo je uspostavilo čitav sistem bezbednosnih mehanizama: 

• Zabrana pristupa ruskim kadrovima: zaposlenima u TVEL-u, Rosatomu i njihovim opunomoćenicima najstrože je zabranjen ulazak u objekat u Lingenu. Izuzeci su mogući samo u veoma retkim slučajevima i pod direktnim nadzorom nemačkih regulatora.
• Provera hardware i software opreme: sva oprema i mašine koje rade pod licencijom TVEL-a moraju proći eksterne bezbednosne audite i moraju biti izolovani i integrisani u operativnu i IT infrastrukturu fabrike na način koji sprečava spoljne upade.
• Stroga inspekcija gadolijumskih šipki: gotove gorivne šipke koje stignu iz Rusije podvrgavaju se stopostotnoj kontroli aktivnim i pasivnim skenerima, uz primenu principa “četiri oka” kako bi se eliminisala mogućnost bilo kakve manipulacije.
• Uslov revidiranja dozvole: regionalne vlasti su naglasile da odobrenje može biti povučeno u bilo kom trenutku ako se identifikuju novi bezbednosni rizici po nacionalnu sigurnost.

Inače, u Evropskoj uniji trenutno radi 19 VVER reaktora sovjetske i ruske konstrukcije koji su istorijski u potpunosti zavisili od uvoza goriva iz Rusije. Među njima su četiri reaktora tipa VVER-1000 u Bugarskoj i Češkoj, kao i 15 reaktora tipa VVER-440 raspoređenih u Finskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj.

Framatome u ovom procesu primenjuje dvostruku strategiju: proizvodnja licenciranog goriva identičnog dizajna koji reaktori trenutno koriste, kako bi se obezbedio kontinuitet rada i izbegao rizik od zastoja u snabdevanju strujom u članicama EU. sa druge strane je i dugoročni cilj: razvoj sopstvenog, potpuno evropskog dizajna goriva za VVER-440 i VVER-1000 reaktore. 

Zanimljivo je da je Framatome odustao od prvobitnog plana da u Lingenu proizvodi i gorivo za reaktore VVER-440. Proizvodnja za taj tip reaktora prebačena je u pogon Roman na jugoistoku Francuske, za šta će regulatornom telu (ASNR) biti podnet formalan zahtev do kraja 2026. Godine.

Izvor: World Nuclear News 

S.A.