Pandorina kutija je otvorena: napuštanje “zlatnog standarda” proliferacije
Sporazum Vašingtona i Rijada otvara vrata obogaćivanju uranijuma u Saudijskoj Arabiji
Administracija predsednika Donalda Trampa objaviće zvanični bilateralni sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom (takozvani „Sporazum 123“). Ovaj dokument, pored poslova za američku industriju vrednih milijarde dolara, predviđa i mogućnost da Rijad na sopstvenoj teritoriji samostalno obogaćuje nuklearno gorivo i prerađuje plutonijum, prenose svetski mediji
Ovakav potez predstavlja radikalan zaokret u američkoj spoljnoj politici i napuštanje takozvanog „zlatnog standarda“ neproliferacije, uspostavljenog 2009. godine u sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Dok su se UAE obavezali na potpunu zabranu obogaćivanja i na najstrože nenajavljene inspekcije Međunarodne agencije za energetsku sigurnost (IAEA) kroz Dodatni protokol, Tramp je prihvatio uslove prestolonaslednika Muhameda bin Salmana koji bi mogli izrazito ograničiti pristup međunarodnih inspekcija pojedinim saobraćajnim i tehničkim čvorištima u zemlji.
Inače, podsećamo da je za proizvodnju nuklearnog oružja potrebno u prvom redu obezbediti dovoljne količine ili plutonijuma ili obogaćenog uranijuma, uranijuma obogaćenog na nivo od oko 90 procenata. Taj proces obogaćivanja uranijuma je potpuno isti kao i proces obogaćivanja uranijuma za civilnu upotrebu, u kojem se on obogaćuje na nivo od oko 4 do 5 procenata za upotrebu u lakovodnim reaktorima ili nešto više u slučaju HALEU goriva – ali svakako ne na nivo koji je potreban za proizvodnju nuklearnog naoružanja.
Drugim rečima – između obogaćivanja uranijuma za civilne potrebe i obogaćivanja uranijuma za nuklearno naoružanja stoji samo takozvana “politička volja” i/ili međunarodni pritisak. E pa u slučaju Saudijske Arabije – izgleda da ovo potonje više ne postoji.
Poslovni eldorado za Westinghouse i preskakanje izraelskog uslova
Glavni komercijalni dobitnik ovog dogovora jeste američki Westinghouse, čije bi tehnologije reaktora trebalo da čine okosnicu budućeg saudijskog civilnog nuklearnog programa. Pored finansijske injekcije za američku nuklearnu industriju, Vašington ovim sporazumom nastoji da učvrsti poljuljane odnose sa Rijadom u jeku regionalnih previranja sa Iranom.
Ono što je posebno karakteristično za Trampov pristup, beleži Njujork Tajms, jeste potpuno razdvajanje nuklearnog paketa od ulovljavanja diplomatskih odnosa sa Izraelom: prethodna administracija insistirala je da civilna nuklearna tehnologija može ići u Rijad samo u paketu sa saudijskim formalnim priznavanjem države Izrael, ali je Tramp ovaj uslov u potpunosti uklonio, nudeći nuklearni sporazum i prodaju borbenih aviona F-35 direktno, bez zahteva za normalizaciju odnosa sa Tel Avivom.
Ipak, u Kongresu SAD i izraelskim političkim krugovima tinja ozbiljan otpor, takođe dodaje NYT. Princ Muhamed bin Salman ranije je više puta javno najavio da će Saudijska Arabija „bez sumnje napraviti nuklearno oružje ukoliko to učini Iran“. Dva tajna propratna pisma koja prate sporazum – a za koja Bela kuća tvrdi da sadrže zaštićene poslovne i bezbednosne podatke – već izazivaju revolt među poslanicima koji traže uvid u sve detalje pre glasanja.
Nuklearna trka na Bliskom istoku i “labavljenje” pravila
Da bi sporazum bio oboren u Kongresu SAD, protivnici bi morali da sakupe dvotrećinsku većinu koja može da preglasa predsednički veto, što je u praksi malo verovatno.
Međutim, sporazum otvara ozbiljna pitanja za globalni režim neproliferacije: odustajanjem od uslova da Saudijska Arabija potpiše Dodatni protokol sa IAEA i davanjem zelenog svetla za lokalno obogaćivanje uranijuma nakon zajedničke ekonomske studije, SAD menjaju decenijsku politiku. Pritisci na regulatorne mehanizme i labavljenje kontrole nad osetljivim delovima gorivnog ciklusa pokazuju da su komercijalni interesi i geopolitičko pozicioniranje u potpunosti preuzeli primat nad bezbednosnim normama.
Iako Vašington tvrdi da će kroz zajednička mešovita preduzeća zadržati uvid u rad saudijskih postrojenja, kritičari upozoravaju da je stvoren presedan koji bi Bliski istok mogao gurnuti u novu fazu tajnih i javnih nuklearnih trka.
Jer, sada je Iran pod dodatnim pritiskom i gotovo je sigurno da će ovoga puta ozbiljno pokušati razvoj nuklearnog naoružanja, što je do sada – zapravo – izbegavao.
Izvor: The New York Times /Anadolu Agency
S.A.