Izveštaj analizira: šta je potrebno za prihvat nuklearnih brodova
Zajednički izveštaj koji su objavili kompanija Core Power, brodarski gigant Maersk, osiguravajuće društvo Lloyd’s Register i Luka Roterdam, ima za cilj da pruži jasne smernice lukama, regulatorima i brodovlasnicima o tome kako da pređu sa konceptualnog prihvatanja na operativnu spremnost za prihvat trgovačkih brodova na nuklearni pogon
Izveštaj pod nazivom „Omogućavanje nuklearnih (u originalu: “Nuclear-Powered Feeder”) brodova – Zajednički razvojni projekat o izvodljivosti lučkih pristajanja i regulatornim putevima” detaljno analizira bezbednosne i regulatorne aspekte u slučaju da brod sa nuklearnim pogonom uplovi u luku na teritoriji Evropske unije.
Glavni zaključak studije je za javnost donekle iznenađujući: glavne barijere za prihvat nuklearnih brodova nisu tehničke prirode, već se odnose na usklađivanje lokalnih i međunarodnih propisa, upravljanje rizicima i prihvatanje od strane javnosti. Da bi se ovi problemi analizirali na konkretnom primeru, studija je koristila hipotetičku situaciju u kojoj nuklearni kontejnerski brod kompanije Maersk uplovljava u Luku Roterdam.
Emisije postale neodržive, ali odluka još nije doneta
„Ključ uspeha civilne pomorske nuklearne propulzije leži u poverenju lučkih gradova i njihovog stanovništva”, izjavio je Mikal Bo, generalni direktor kompanije Core Power, koja je specijalizovana za pomorsku nuklearnu energiju. „Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz postojeće trgovačke flote postale su neodržive (…) Vreme je da procenimo nuklearno pomorstvo u modernom kontekstu.”
Sa druge strane, Ole Gra Jakobsen, šef tehnologije flote u kompaniji AP Moller-Maersk, naglašava da ova studija ne znači da je doneta konačna odluka o prelasku na nuklearni pogon. „Civilna komercijalna nuklearna propulzija nosi niz značajnih izazova, uključujući bezbednost, upravljanje otpadom i javno prihvatanje širom različitih regiona. Ova studija nam pomaže da shvatimo šta je sve potrebno da bi luke i vlasti procenile takve brodove na strukturiran i odgovoran način”, izjavio je Jakobsen, dodajući da Maersk nastavlja da prati ovu tehnologiju uporedo sa drugim rešenjima sa niskom emisijom.
Inženjerska pouzdanost protiv zabluda javnosti
U zaključku izveštaja se navodi da, iako su nuklearni brodovi za civilnu upotrebu još u ranoj fazi razvoja, luke moraju proaktivno da se pripremaju za njihov dolazak. Ključni aspekt te pripreme je duboko razumevanje potencijalnih rizika kako bi se percepcijom rizika upravljalo pomoću inženjerske logike, a ne na osnovu zabluda javnosti ili nerealnih obećanja promotera tehnologije.
Izveštaj poziva na dalja istraživanja i komunikaciju o radijacionoj bezbednosti, potencijalnim incidentima na reaktorima i njihovim efektima na brodove, terminale i lučko osoblje. Svaka luka koja u budućnosti očekuje nuklearne brodove moraće samostalno da proceni bezbednosne procedure i protokole za vanredne situacije, jer specifičnosti svake luke oblikuju nacionalne i međunarodne propise.
Globalni kontekst i pritisak IMO-a
Inače, pomorska industrija godišnje troši oko 350 miliona tona fosilnog goriva i odgovorna je za oko 3% ukupne svetske emisije ugljen-dioksida. U julu 2024. godine, preko Međunarodne pomorske organizacije (IMO – International Maritime Organisation), industrija je usvojila nove ciljeve koji podrazumevaju postizanje neto nulte emisije do ili oko 2050. godine, što vrši ogroman pritisak da se pronađu alternativni izvori energije.
Zbog toga IMO trenutno radi na reviziji Bezbednosnih standarda za nuklearne brodove, dok Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) planira da u avgustu lansira inicijativu ATLAS (Applications at Sea). Ovaj program će podržati pomorsku industriju u istraživanju mogućnosti “korišćenja malih modularnih reaktora (SMR)” za pogon civilnih brodova i obezbeđivanje energije na moru.
Komentar
A mi dodajemo jednu stvar, jer primećujemo marketing gde je možda i sasvim nepotreban. Naime, u ATLAS inicijativi se eskplicitno navodi da će podržati upotrebu “malih modularnih reaktora” za pogon civilnih brodova. Zašto je ovo baš tako formulisano, zaista nam nije jasno, obzirom da su svi brodski nuklearni reaktori u poslednjih osamdesetak godina – po svojoj definiciji i mali i makar u nekoj meri modularni.
Zapravo – ne samo to, već je veliki broj malih modularnih reaktora koji se trenutno nalaze blizu komercijalne upotrebe – evolucija nekog pouzdanog brodskog nuklearnog reaktora koji se nalazi u upotrebi obično već decenijama: na primer, Rols Rojs SMR je evolucija reaktora koji se koristi na britanskim (a uskoro i australijskim) podmornicama; RITM-200 je evolucija reaktora koji se koriste za pogon ledolomaca; takođe i KLT-40; takođe i NUWARD reaktor. Drugim rečima – ako ćemo baš cepidlačiti – “mali modularni reaktori” se već osamdeset godina nalaze u pomorskoj upotrebi.
Pretpostavljamo da je sama sintagma “mali modularni reaktor” po sebi postala “brend” te da se zbog toga koristi odveć neselektivno, pa i ovako potpuno “natraške” čak i u ozbiljnim organizacijama.
Izvor: World Nuclear News
S.A.