O cenama: solarni paneli uništavaju stanište strogo zaštićenog mrmoljka u Dimitrovgradu? 

Lokacija Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od svega nekoliko preostalih staništa strogo zaštićene vrste Burešovog dugonogog velikog mrmoljka (Triturus ivanbureschi) u Srbiji, gotovo je potpuno uništena radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex”, piše portal Mašina.rs. Na ovaj ekološki paradoks upozorili su naučnici i ekološka udruženja Jerma i Polekol, i ukazali na to da nekritičko srljanje u projekte obnovljivih izvora energije (OIE) često donosi direktnu destrukciju lokalnog biodiverziteta 

Naizgled neugledna barica u selu Brebevnica krije biološko blago i predstavlja lokalitet sa najvećim brojem jedinki ovog mrmoljka u zemlji. Kako piše portal Mašina, vrsta se nalazi na listi strogo zaštićenih životinja u Republici Srbiji, a štite je i Bernska konvencija i evropska Direktiva o staništima. Prema rečima dr Maje Ajduković, batrahologa, genetički čiste populacije ove vrste u našoj zemlji zabeležene su samo ovde i na jednom lokalitetu u opštini Bosilegrad, što ih čini izuzetno osetljivim na antropogene faktore.

Skrivena prostorna cena solara: 240 hektara prirode

Investitorski koncept „zelenog energetskog projekta” u Brebevnici ogolio je suštinski problem velikih solarnih elektrana – njihovu ogromnu prostornu glad. Da bi se postavili paneli elektrane „Brebex”, snage 300 megavata tokom radova uklonjena je kompletna vegetacija sa površine od čak 240 hektara, uključujući i drveće i autohtono rastinje oko same Duboke Bare. 

Naučnici upozoravaju da je time potpuno zanemarena biologija vodozemaca. Iako investitor planira da „preskoči” samu baru, mrmoljci u vodi provode svega 3 meseca godišnje, dok im je za preostalih 9 meseci kopnenog života i prezimljavanja neophodan vegetacijski pojas u radijusu od oko 500 metara oko vode – koji je sada potpuno zbrisan. Na terenu su, kao trag apsurdne administrativne zaštite, ostala svega “3 drveta ograđena žutom trakom” za mašinu tvrdi pravnik iz udruženja polekol Strahinja Macić. 

Macić još ističe da je Zavod za zaštitu prirode, prilikom izdavanja uslova za Plan detaljne regulacije (PDR), izuzeo staništa dveju zaštićenih vrsta orhideja, ali je potpuno „zaboravio” na mrmoljke. Dr Ajduković naglašava da je ovakav previd neshvatljiv, s obzirom na to da se zvanična istraživanja na ovoj lokaciji sprovode od 2022. godine i da je Ministarstvo zaštite životne sredine svake godine izdavalo dozvole i primalo detaljne izveštaje o stanju ove populacije. Udruženja su uputila hitne zahteve za poništenje spornih uslova i neodložnu sanaciju staništa.

Komentar: cena obovljivih izvora energije 

Slučaj uništavanja staništa Burešovog mrmoljka u Dimitrovgradu radi izgradnje 240 hektara solarnih panela predstavlja ogledni primer nevidljive (ili slabije vidljive) cene solarnih projekata. Kao portal koji se zalaže za tehnološki napredak, energetsku agilnost i visoke standarde, Nuklearna perspektiva načelno nije protiv razvoja solarne i vetroenergije. One imaju svoje mesto u energetskom miksu, ali, smatramo, primarno kao prateći elementi unutar stabilnog i robusnog sistema. A takođe smatramo da u planovima jedne zemlje mora da se zaračuna i ova, često skrivena cena, koju sa sobom nose obnovljivi izvori energije. 

Jer ćemo u suprotnom dobiti „zelene” projekte koji proždiru stotine hektara prirodnog prostora, za razliku od kompaktnih i visoko koncentrisanih izvora energije, poput nuklearnih elektrana koje zauzimaju minimalan prostor po proizvedenom megavatčasu. Na kraju krajeva, vreme je da javnost i institucije shvate da energija sunca i vetra imaju svoje prednosti – ali i vrlo visoku, često skrivenu ekološku i prostornu cenu.

Izvor: Mašina.rs

S.A.