Sporazum Moskve i Astane o izgradnji prve kazahtanske nuklearke. Cena: 16,5 milijadi dolara
Tokom zvanične državne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kazahstanu, dve su zemlje potpisale krovni međuvladin sporazum koji definiše osnovne principe, uslove saradnje i državni izvozni kredit za finansiranje izgradnje prve kazahstanske nuklearne elektrane. Cena projekta: 16,5 milijarni dolara
Sporazum, koji su u prisustvu predsednika potpisali generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov i predsednik Agencije za atomsku energiju Kazahstana Almasadam Satkalijev, obuhvata tri ključna dokumenta: sporazum o izgradnji, ugovor o ruskom državnom kreditu i akcioni plan za međuresornu saradnju u oblasti regulative nuklearne i radijacione bezbednosti za period od 2026. do 2030. godine.
Državna korporacija Rosatom saopštila je da projekat predviđa izgradnju dva energetska bloka sa ruskim reaktorima VVER-1200, ukupne snage 2400 megavata (2 reaktora po 1200 megavata). Dokument pokriva kompletan životni vek buduće elektrane, uključujući tehničko održavanje i dugoročno snabdevanje nuklearnim gorivom. Zvanične procene govore da će projekat koštati oko 16,5 milijardi dolara, a značajan deo troškova biće pokriven pomenutim kreditom iz Moskve.
Projekat na obali jezera Balhaš
Prva nuklearka, pod nazivom „Balhaš”, gradiće se u selu Ulken na obali istoimenog jezera Balhaš. Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izrazio je veliku zahvalnost Rusiji na podršci, naglasivši da je ovaj projekat od izuzetnog značaja za zemlju i da će postati pogonsko gorivo za naučnu, obrazovnu i tehnološku saradnju.
Predsednik Putin je projekat nazvao „perjanicom saradnje u oblasti mirnodopske nuklearne energije”, dodajući da ovo nije samo građevinski poduhvat: „Mi ne govorimo prosto o stvaranju nuklearne elektrane; govorimo o stvaranju čitave jedne industrije, što uključuje obrazovanje, obuku kadrova i tako dalje.”
Kazahstan je trenutno vodeći svetski proizvođač sirovog uranijuma. Iako trenutno nema operativne komercijalne reaktore, zemlja ima nuklearno iskustvo — poseduje 3 istraživačka reaktora, dok je brzi reaktor BN-350 hlađen natrijumom – i čiji evolucioni naslednici BN porpodice brzih reaktora hlađenih natrijumom danas predstavljaju jedne od zrelijih dizajna brzih reaktora u svetu – uspešno radio blizu Aktaua pune 26 godine, sve do gašenja 1999. godine.
Pripreme za povratak nuklearnoj energiji traju od 2014. godine, sa ciljem diversifikacije miksa i smanjenja emisije ugljen-dioksida. Ključni legitimitet projektu dat je na referendumu 2024. godine, kada je više od 70% od ukupno 7,8 miliona izašlih birača glasalo sa „DA” za izgradnju nuklearke.
Prema ranijim najavama, Rosatom vodi međunarodni konzorcijum za izgradnju prve elektrane, dok je Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) projektovana za izgradnju druge i treće elektrane u istom okrugu. Zvanični vladin cilj je da nuklearna energija do 2035. godine obezbedi udeo od 5% u nacionalnoj proizvodnji struje.
Izvor: World Nuclear News / Kazinform / The Astana Times
S.A.