2 milijarde kilovatčasova  za prvi VVER-TOI reaktor u nuklearki Kursk II 

Najmoćniji ruski nuklearni reaktor nove generacije, VVER-TOI nuklearnoj elektrani Kursk 2, zvanično je ušao u komercijalni rad 1. maja 2026. godine a državna korporacija Rosatom saopštila je da je ovaj blok, kapaciteta 1250 megavata, već generisao više od 2 milijarde kilovat-časova električne energije od trenutka kada je u decembru prošle godine prvi put povezan na mrežu 

Zvaničnom predajom u operativni status, Kursk 2 je ušao na tržište energije i počeo da snabdeva Jedinstveni energetski sistem Rusije.

„Zahvaljujući reaktoru VVER-TOI, nuklearna elektrana Kursk se pridružila rangu najvećih nuklearki u zemlji, operišući sa snagom od preko 3 000 megavata. Svaka milijarda kilovat-časova doprinosi energetskoj nezavisnosti i industrijskom razvoju“, izjavio je direktor elektrane Aleksandar Uvakin.

Projekat izgradnje ovog inovativnog bloka angažovao je masivnu privrednu i ljudsku mrežu. Prema podacima Rosatoma, u realizaciji je učestvovalo više od 90 000 ljudi i oko 250 izvođača i podizvođača.

Pre nego što je savezni regulator Rostechnadzor 27. aprila izdao konačnu dozvolu za komercijalni rad, uspešno je završen period probnog rada tokom kojeg je sprovedeno više od 1 500 testova na svim sistemima i opremi energetskog bloka. Trenutno je u toku izgradnja drugog i trećeg bloka, a krajnji plan predviđa ukupno 4 VVER-TOI reaktora na ovoj lokaciji do 2034. godine, čime će ukupni kapacitet dostići 5 000 megavata.

Tehnički profil: dupli radni vek i stopostotno MOX gorivo

Kursk 2 se gradi na zapadu Rusije, na oko 60 kilometara od granice sa Ukrajinom. VVER-TOI predstavlja najnoviju, optimizovanu evoluciju ruskih velikih lakovodnih reaktora sa vodom pod pritiskom.

Glavne tehnološke prednosti ovog dizajna obuhvataju:

• Duži životni vek: radni vek glavne opreme je praktično dupliran u odnosu na prethodne generacije.
• Napredna bezbednost: implementirana je robusna kombinacija aktivnih i pasivnih bezbednosnih sistema, uključujući i takozvani „hvatač jezgra“ (“core melt localizer” ili “core catcher”) u slučaju havarije.
• Agilnost gorivnog ciklusa: reaktor ima sposobnost da radi sa 100% udelom mešovitog oksidnog goriva (MOX), koje sadrži plutonijum i osiromašeni uranijum, što je ključni korak ka zatvaranju nuklearnog gorivnog ciklusa.

Zamena za staru RBMK flotu

Novi blokovi u Kursku 2 imaju i kritičnu ulogu u energetskoj tranziciji regiona, jer sukcesivno menjaju 4 stara reaktora tipa RBMK-1000 (tehnologija korišćena u Černobilju: reaktori kanalnog tipa, moderirani grafitom i hlađeni lakom vodom) u postojećoj, obližnjoj elektrani Kursk 1, koja bi trebalo da bude potpuno ugašena do 2031. 

Prvi stari blok ugašen je u decembru 2021. godine nakon 45 godina rada, dok je drugi usledio u januaru 2024. godine. Iako je originalni projektovani vek ovih RBMK reaktora bio 30 godina, on je uspešno produžen za dodatnih 15 godina kroz programe modernizacije.

Inače, komercijalizacija prvog VVER-TOI reaktora u Kursku 2 je događaj koji zaslužuje duboku analizu: reč je o tehnološkom odgovoru Rusije na zapadne dizajne poput EPR-a ili AP1000, ali sa jednom ključnom geopolitičkom i ekonomskom razlikom – visokom standardizacijom i optimizacijom gradnje. Uostalom, sufiks „TOI“ u nazivu označava da je reaktor projektovan da bude tipski, optimizovan i integrisan u digitalno okruženje (Typical, Optimised, Integrated), sa ciljem da se dramatično smanje troškovi i vreme izgradnje.

Kao spomenik agilnosti Rosatoma stoji to da on uspeva da, bez mnogo zastoja, izvede smenu generacija na sopstvenoj teritoriji: stari RBMK reaktori, koji su decenijama nosili energetski sistem ali i geopolitički teret bezbednosnih kontroverzi nakon 1986. godine, planski odlaze u penziju, a na njihovo mesto dolaze novi i znatno bezbedniji reaktori.

Izvor: World Nuclear News 

S.A.