Rosatom najavljuje devet brzih reaktora za zatvaranje gorivnog ciklusa
Ruska državna korporacija Rosatom planira da do 2042. godine izgradi devet nuklearnih energetskih blokova sa brzim neutronima, potvrdio je Aleksandar Lokšin, prvi zamenik generalnog direktora Rosatoma. Ovaj ambiciozni cilj zvanično je uvršten u Generalni plan za razmeštaj elektroenergetskih objekata Ruske Federacije, a javnosti je predstavljen tokom plenarne sednice međunarodne konferencije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pod nazivom „FR-26”, koja se ovih dana održava u Pekingu
U zvaničnom saopštenju Rosatoma naglašava se da postepeni prelazak na tehnologiju brzih reaktora i zatvoreni nuklearni gorivni ciklus nije samo pitanje tehnološkog prestiža, već strateški imperativ za globalni energetski sektor.
„Brzi reaktori sa zatvorenim gorivnim ciklusom nisu samo sredstvo za povećanje efikasnosti nuklearne energije, već preduslov za njen dugoročni opstanak“, izjavio je Lokšin.
On je objasnio da će sa širenjem flote brzih reaktora rasti i njihov doprinos očuvanju prirodnih rezervi uranijuma, ali i rešavanju ključnog ekološkog i političkog pitanja – upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom koje dolazi iz klasičnih termalnih (uglavnom lakovodnih) reaktora.
Inače, peta međunarodna konferencija IAEA o brzim reaktorima i gorivnim ciklusima „FR-26” održava se u glavnom gradu Kine od osamnaestog do dvadeset drugog maja 2026. godine, pod sloganom „Od inovacije do implementacije”. Program skupa podeljen je u devet tematskih oblasti koje pokrivaju sve faze – od inovativnog dizajna i licenciranja, preko ekonomije, pa sve do obuke kadrova i komunikacije sa javnošću.
Počasni predsednik ovogodišnje konferencije je Evgenij Adamov, naučni direktor projekta „Proryv” (Prodor) – sveobuhvatnog Rosatomovog programa za razvoj nuklearne tehnologije sledeće generacije. Okosnicu ovog programa čini eksperimentalno-demonstracioni energetski kompleks u Seversku koji obuhvata reaktor BREST-OD-300 hlađen tečnim olovom, kao i module za proizvodnju i preradu istrošenog nitridnog goriva o kojima smo pisali koliko juče. Devet planiranih komercijalnih jedinica do 2042. godine predstavljaće direktnu industrijsku replikaciju i skaliranje ovih tehnologija.
Najava izgradnje čak devet komercijalnih energetskih blokova sa brzim neutronima do 2042. godine predstavlja jasan signal da Rusija polako ali sigurno završava eru eksperimentisanja i pristupa fazi nešto šire i ozbiljnije implementacije.
Inače, ovi “brzi reaktori” (odnosno reaktori brzog spektra) predstavljaju naprednu tehnologiju četvrte generacije koja koristi brze neutrone visokih energija za izazivanje fisije, umesto usporenih (moderiranih) neutrona koji se koriste u klasičnim (termalnim) nuklearnim elektranama. A zahvaljujući ovoj karakteristici, oni imaju sposobnost da efikasno troše istrošeno nuklearno gorivo iz tradicionalnih reaktora, čime drastično smanjuju količinu i trajnost radioaktivnog otpada. Pored toga, ovi reaktori mogu sami da proizvode sopstveno gorivo tokom rada (procesom „oplodnje” uranijuma-238 u plutonijum-239), što omogućava uspostavljanje potpuno zatvorenog gorivnog ciklusa i obezbeđuje energetsku održivost za hiljade godina.
Zbog toga brzi reaktori potencijalno rešavaju dve boljke nuklearnog sektora – praktično eliminišu ionako mali problem akumulacije istrošenog goriva (tako što ga koriste kao resurs) ali i drastično smanjuju zavisnost od rudarenja prirodnog uranijuma. Činjenica da se ova strategija predstavlja u Kini, zemlji koja takođe ubrzano razvija sopstvene brze reaktore, pokazuje gde se danas nalazi tehnološki epicentar nuklearne renesanse.
Inače, globalno interesovanje za brze reaktore polako ali sigurno raste. Za sada nemamo previše informacija o situaciji u SAD, ali znamo sigurno da je u Francuskoj takođe najavljena izgradnja čitave flote takozvanih brzih reaktora te da do 2100. godine u potpunosti prestane sa uvozom prirodnog uranijuma.
Izvor: TASS
S.A.