Japan: Nuklearna proizvodnja u 2025. godini na najvišem nivou od Fukušime
Proizvodnja električne energije iz nuklearnih elektrana u Japanu porasla je u fiskalnoj 2025. godini na 33,6 odsto ukupnog kapaciteta operabilnih reaktora. Ovo je najviši zabeleženi nivo od nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, pokazuju najnoviji podaci Japanskog atomskog industrijskog foruma (JAIF)
Iako ovaj podatak označava treću uzastopnu godinu rasta, stručnjaci upozoravaju da bi proces oporavka mogao vrlo brzo da dostigne svoj vrhunac, odnosno da se rast zaustavi. Naime, rast procenta nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji u odnosu na 2024. godinu iznosio je tek 1,3 procentna poena, što ukazuje na sve veće izazove u ponovnom pokretanju preostalih reaktora.
Dug put do starog sjaja
Pre krize 2011. godine, Japan je raspolagao sa 54 nuklearna reaktora, a stepen iskorišćenosti kapaciteta je krajem devedesetih iznosio rekordnih 84,2 odsto. Nakon katastrofe, svi reaktori su bili ugašeni, a proizvodnja je već 2014. godine pala na nulu.
Danas Japan ima 33 reaktora koji se smatraju operabilnim, ali je tek 15 njih bilo u funkciji tokom fiskalne 2025. godine. Vlada u Tokiju insistira na njihovom pokretanju kako bi osigurala energetsku stabilnost, ali su uslovi stroži nego ikada: svaki reaktor mora proći rigorozne bezbednosne provere Uprave za nuklearnu regulaciju (NRA) i dobiti saglasnost lokalnih vlasti.
Ključni reaktori i budući zastoji
Podsećamo da je tokom proteklog perioda, na mrežu vraćeno nekoliko strateški važnih jedinica:
- Onaqawa 2 (vlasnik i operator: Tohoku Electric Power) – restartovan je u oktobru 2024.
- Shimane 2 (Chugoku Electric Power) – restartovan u decembru 2024.
- Kashiwazaki-Kariwa 6 (TEPCO) – vratio se u pogon u januaru 2026. godine.
Međutim, prognoze za fiskalnu 2026. godinu su pesimistične. Trenutno nijedan dodatni reaktor nema istovremeno i zeleno svetlo regulatora i pristanak lokalne zajednice. Planirani restart jedinice Tomari 3 na Hokaidu, koji je bio najavljen za početak 2027. godine, verovatno će biti odložen za drugu polovinu te godine zbog produženih radova na izgradnji zaštitnog morskog zida.
Primer Japana pokazuje koliko je teško vratiti poverenje javnosti i ispuniti ekstremno visoke bezbednosne standarde nakon velikog akcidenta. Iako država nuklearnu energiju vidi kao ključ za dekarbonizaciju i energetsku nezavisnost, spora administrativna procedura i infrastrukturni zahtevi (poput zaštitnih zidova protiv cunamija – u Fukušimi je do nesreće došlo nakon što je cunami pogodio nuklearnu elektranu i potpio dizel generatore koji su pokretali pumpe za hlađenje reaktora. Taj cunami je bio daleko veći nego što je do tada smatrano da je moguće i jednostavno je preplavio zaštitni morski zid) čine proces restarta sporim i neizvesnim.
Izvor: Japan Times
S.A.