Povratak Superfeniksa? Ambiciozni plan Francuske: šest EPR2 i flota brzih reaktora
Na lokaciji nuklearne elektrane Penli, pod predsedavanjem Emanuela Makrona, održan je sastanak Saveta za nuklearnu politiku (CPN) koji je poslao poruku da se Francuska vraća masovnoj nuklearnoj izgradnji kao garantu nacionalnog suvereniteta i pristupačne energije. Ključna vest sa sastanka je potvrda ambicioznog EPR2 programa, ali i revolucionarni plan za potpuno eliminisanje uvoza prirodnog uranijuma do kraja veka
Savet je primio revidirani budžet za izgradnju prvih šest reaktora nove generacije (EPR2) koji će biti locirani u Penliju, Gravelinu i Bužeu (po dve reaktorske jedinice na svakoj lokaciji). EDF se obavezao na cifru od 72,8 milijardi evra, uz strogi nadzor Međuministarske delegacije za novu nuklearnu energiju (DINN).
Država će direktno podržati projekat kroz subvencionisani zajam koji pokriva 60% ukupnih troškova, finansiran iz fondova štednje građana (Caisse des Dépôts). Finalna investiciona odluka biće doneta pre kraja 2026. godine, sa ciljem da prvi reaktor bude na mreži do 2038. godine.
Takođe, najavljen je i program „Aval du Futur“ (Budućnost nizvodno), predvođen kompanijom Orano, koji predviđa potpunu modernizaciju postrojenja u La Agu, izgradnju novih bazena za skladištenje istrošenog goriva i novog postrojenja za preradu plutonijuma (Melox 2) i izgradnju fabrike za preradu goriva La Hague 2, čiji je konačni cilj da Francuska zadrži globalno liderstvo u preradi i reprocesovanju i ponovnoj upotrebi nuklearnog goriva, smanjujući otpad i povećavajući efikasnost.
Ali možda najambicioznija odluka Saveta je lansiranje programa za zatvaranje nuklearnog gorivnog ciklusa: Francuska planira da do 2100. godine u potpunosti prestane sa uvozom prirodnog uranijuma a to će biti postignuto razvojem reaktora brzog neutronskog spektra (“fast-neutron reactors”). Savet je, stoga, odobrio četvorogodišnju fazu studija, sa planom da izgradnja prvog reaktora ovog tipa počne do 2030. godine.
Ovaj projekat je u izvesnom smislu naslednik veoma ambiciznog francuskog projekta od pre nekoliko decenija kada je u Francuskoj operisao Superfeniks, brzi oplodni reaktor i neverovatno napredni tehnološki kompleks koji je mogao još pre nekoliko decenija da radikalno smanji ionako veoma mali ekološki otisak nuklearne energije i svede ga gotovo na nulu – jer umanjuje potrebu za rudarenjem uranijuma i gotovo u potpunosti eliminiše količinu istrošenog nuklearnog goriva. Ali je ovaj projekat ugašen nakon, između ostalog, ogromnih protesta ekološkog pokreta.
A pred reaktora velikog kapaciteta EPR2, Makron je odobrio dodatna sredstva za dva mala modularna reaktora (SMR) – Calogena i Jimmy – u okviru plana „France 2030“.
Inače, EPR2 je direktan odgovor na probleme sa EPR-om u Flamanvilu, Hinkli Point C i Sizvelu. On je pojednostavljen i optimizovan za bržu izgradnju i nalazi se kao jedna od predloženih tehnologija za Srbiju u Preliminarnoj Studiji, pa bi u konačnici ovo za Srbiju mogla bitiinformacija od ključnog značaja.
Dodajemo još i da je zanimljivo da su EDF, Orano i CEA izdali zajedničko saopštenje – u Francuskoj nema disonantnih tonova; industrija i država govore jednim glasom. To je taj “ljudski i institucionalni kapital” koji stalno ističemo kao preduslov uspeha.
Izvor: World Nuclear News
S.A.