JEK2 će koštati između 9,5 i 15,4 milijardi evra, tvrdi analiza
Revizorska kuća Ernst&Young procenila je cenu koštanja budućeg projekta JEK2 na 9,5 do 15,4 milijardi evra i potvrdila preciznost prethodnih analiza, piše World Nuclear News
Svrha ove nezavisne revizije koji je sprovela kompanija Ernst&Young bila je prvenstveno da se proceni preciznost podataka o početnim investicionim i operativnim troškovima korišćenih u ranijim ekonomskim analizama projekta JEK2 a za cilj ima i povećanje kredibiliteta i pouzdanosti tih rezultata. Tako je, da bi obezbedio najviši nivo poverenja, Ernst&Young sproveo sveobuhvatnu i višefaznu analizu dostupnih podataka. Ovaj sistematski pregled se sastojao od četiri ključne faze osmišljene da temeljno procene podatke.
A Kruno Abramovič, izvršni direktor za finansije GEN energije, rekao je na predstavljanju rezultata istraživanja da će procenjeni trošak, u cenama iz januara 2024. godine i bez troškova finansiranja, biti u rasponu od 9,5 milijardi evra za blok od 1000 megavata do 15,4 milijardi evra za blok od 1650 megavata. Prosečni operativni troškovi su procenjeni na 41,9-45,6 evra po megavatčasu, dok se isplativa prodajna cena električne energije procenjuje na 75 evra po megavatčasu.
Pored procene same cene koštanja projekta, cillj istraživanja je, dakle, bila i evaluacija ranijih procena koštanja projekta i analiza je pokazala da su te ranije procene bile precizne. Tako je u maju projektni tim JEK2 – nakon razgovora sa potencijalnim dobavljačima nuklearnih elektrana EDF, KHNP i Westinghouse – izneo procene troškove za različite veličine i modele potencijalnih budućih reaktora i smestio ih u rasponu od 9,314 milijardi evra za jedinicu od 1000 megavata do 15,371 milijardu za jedinicu od 1650 megavata (ova poslednja je gotovo sigurno EPR jedinica).
Slovenački projekat JEK2 je projekat nove jedne ili dve reaktorske jedinice kapaciteta do 2400 MV koja će se potencijalno izgraditi pored postojeće nuklearne elektrane Krško u kojoj je već više od četrdeset godina operativan reaktor sa lakom vodom pod pritiskom (PWR) snage 696 megavata i koji proizvodi oko jedne trećine električne energije za Sloveniju ali i oko 15% za susednu Hrvatsku koja je i suvlasnik nuklearne elektrane Krško.
A u novembru će biti održan i referendum na kojem će biti odlučeno da li će se Slovenija upustiti u ovaj projekat.
S.A.