Kina jača regulatorni aparat 

Kina formirala dva posebna odeljenja za bezbednost izgradnje i bezbednost rada nuklearki 

Kinesko Ministarstvo ekologije i životne sredine (MEE) osnovalo je dva nova specijalizovana sektora – Odeljenje za nadzor bezbednosti izgradnje nuklearnih elektrana i Odeljenje za nadzor bezbednosti rada nuklearnih elektrana – u cilju dodatnog jačanja i resorne specijalizacije nacionalnog okvira za nuklearnu bezbednost.

Potez dolazi u trenutku kada kineski nuklearni sektor ulazi u fazu ubrzanog razvoja i ekspanzije. Prema rečima Donga Baotonga, šefa Nacionalne uprave za nuklearnu bezbednost (NNSA), Kina trenutno zauzima prvo mesto u svetu po broju reaktora u izgradnji i drugo po broju operativnih jedinica, sa ukupno 65 licenciranih reaktorskih blokova. Prognoze ukazuju da će tokom sledećih 15. Godina, odnosno, sledeća tri petogodišnja plana (2026–2030), Kina izbiti na prvo mesto u svetu po broju aktivnih reaktora, dok se do 2030. godine očekuje da broj licenciranih jedinica dostigne blizu 100. Trenutno najviše operativnih reaktora se nalazi u SAD – gde rade 94 komercijalna nuklearna reaktora. 

Direktor Kineskog centra za istraživanje ekonomike energije pri Univerzitetu u Sijamenu, Lin Boćijang, istakao je da rastući broj reaktora u radu i izgradnji donosi kompleksnije regulatorne izazove koji zahtevaju precizniji i specijalizovaniji nadzor. Nadzor bezbednosti, prema njegovim rečima, mora obuhvatiti ceo životni ciklus nuklearnih postrojenja – od projektovanja, izgradnje i komercijalne eksploatacije, do produženja radnog veka, dekomisije i upravljanja radioaktivnim otpadom.

Pored klasičnih energetskih reaktora, najavljeno je da će krovni sistem nadzora pokrivati i objekte za nuklearnu fuziju, objekte gorivnog ciklusa i izvore zračenja, uz paralelno jačanje kadrovskih kapaciteta i stručnih resursa u samom regulatornom telu.

Priznajemo – ovo formiranje posebnih odeljenja za razdvajanje nadzora nad izgradnjom i nad bezbednošću rada reaktora pokazuje određeni nivo “institucionalne zrelosti” kineskog nuklearnog sektora, kao i to da taj sektor zaista prolazi neke nešto kompleksnije procese dok pokušava da pomiri kontradiktorne okolnsti – zahtev za bezbednošću sektora i zahtev za njegovom ekspanzijom. Kako će to na kraju funkcionisati u praksi, ostaje pitanje, pa ćemo ovu situaciju pažljivo pratiti: iako javnost za ovakve teme ima relativno malo interesovanja, veoma je važno ispratiti upravo ovakve administrativne manevre i njihove praktične posledice. 

Izvor: Global Times 

S.A.