Černavoda i dalje van mreže: vodostaj Dunava i dalje na kritičnoj granici za hlađenje rumunske nuklearke
Rumunska nuklearna elektrana Černavoda i dalje se suočava sa ozbiljnim tehničkim i logističkim izazovima usled izuzetno niskog vodostaja Dunava, koji se 10. oktobra spustio na svega 3 centimetra iznad operativnog minimuma potrebnog za pumpanje rashladne vode. Oba reaktora i dalje se nalaze u stanju bezbedne obustave rada a nadležne državne službe preduzimaju vanredne hidrološke mere kako bi očuvale stabilnost sistema
Prema podacima Nacionalne uprave za vode Rumunije (Apele Române – ANAR), nivo vode kod Černavode dostigao je 259 cm, dok granica za sigurno usisavanje vode iznosi 262 cm. Protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao je ispod 1.200 kubnih metara u sekundi, što je jedva trećina višegodišnjeg proseka za ovaj period godine. Zbog toga je naloženo vanredno ispuštanje vode iz akumulacija u dolini Mostištea, kao i koordinisana ispuštanja iz reka Olt i Arđeš, kako bi se privremeno povećao priliv vode u sektoru elektrane.
Uporedo sa tim, Nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) pripremio je plan za postavljanje privremene modularne pregrade od barži i pontona dužine 170 metara na delu kanalu, uz angažovanje mobilnih pumpi velikog kapaciteta koje bi pumpale najmanje 6,5 kubnih metara vode u sekundi direktno u distributivni bazen elektrane.
CANDU reaktori
Nuklearna elektrana Černavoda koristi dva reaktora kanadskog dizajna CANDU-6, pojedinačne snage oko 700 megavata. Za razliku od standardnih reaktora pod pritiskom (PWR) koji kao gorivo koriste obogaćeni uranijum a kao moderator koriste običnu (laku) vodu, CANDU reaktori koriste neobogaćeni, prirodni uranijum, dok se kao moderator i rashladno sredstvo u primarnom prstenu koristi teška voda koja je daleko bolji moderator i koja omogućava daleko bolju neutronsku ekonomiju.
Što se tiče bezbednosti – iz kompanije Nuclearelectrica ističu da je situacija pod potpunom kontrolom i da nema ugrožavanja nuklearne bezbednosti, budući da elektrana raspolaže sa više nezavisnih nivoa rashladnih sistema.
A prema navodima iz Ministarstva energetike Rumunije, ponovno pokretanje reaktora neće se razmatrati sve dok se ne osiguraju dugoročno stabilni hidrološki uslovi. Za to vreme, Rumunija je pronuđena na skupi uvoz električne energije.
A mi smo se slučaja setili i na njega podsetili zbog toga što su ga zaboravili mejnstrim mediji. Pa je tako sistematski – i pomalo senzacionalistiki – o ovome izveštavano letos, a danas je ispalo iz fokusa iako se situacija, vidimo, nije mnogo promenila (barem za rumunsku nuklearnu elektranu). Dakle, centralno pitanje i dalje stoji: kako se nuklearna industrija priprema za klimatske promene?
Izvor: Romania Insider
S.A.