Suša i nizak vodostaj Dunava drže Černavodu van mreže tokom celog septembra; raste uvoz struje ali i cena za Moldaviju

Rumunska nuklearna elektrana Černavoda ostaje van pogona najmanje do oktobra usled izuzetno niskog vodostaja Dunava koji onemogućava adekvatno hlađenje reaktora, izveštava Logos Press, pozivajući se na rumunske zvaničnike i portal economica.net

Nakon sastanka Energetske komande u sedištu mrežnog operatera Transelectrica, državni sekretar u Ministarstvu energetike Rumunije, Kristijan Bušoi, potvrdio je da se prognozirani porast vodostaja Dunava nije ostvario, te da je protok reke i dalje znatno ispod višegodišnjeg proseka.

Vodostaj nedovoljan

Zvaničnici ističu da nizak priliv vode na ulazu u Rumuniju direktno ugrožava rad pumpi i bezbedno hlađenje dva reaktorska bloka u Černavodi (reaktori tipa CANDU koji koriste tešku vodu. Voda iz Dunava je potrebna za hlađenje turbinskih komponenti).

„Moguće je da će tokom čitavog septembra dotok vode na granici ostati nizak, a nivo vode u zoni Černavode nedovoljan za operativan rad pumpi i bezbedno funkcionisanje elektrane, što onemogućava njeno ponovno pokretanje“, izjavio je Bušoi.

Regonalne posledice: skok cena i pritisak na Moldaviju

Isključenje Černavode, koja u redovnom pogonu pokriva oko 20% ukupne potrošnje električne energije u Rumuniji, primoralo je Bukurešt na povećan uvoz struje, što je izazvalo lančani skok cena na regionalnom tržištu.

Ove posledice direktno se prelivaju i na susednu Moldaviju. Moldavski državni snabdevač Energocom objavio je da je u avgustu nabavljao električnu energiju po prosečnoj ceni od 156,80 €/MWh, što je za 22,94 evra (odnosno oko 17,1%) skuplje u odnosu na jul, direktno povezano sa ispadom nuklearnih kapaciteta u Rumuniji.

Komentar: opomena sistema hlađenja

Slučaj Černavode iz septembra 2026. godine pruža dodatni materijal za analize koje Nuklearna Perspektiva kontinuirano objavljuje tokom letnjih i jesenjih meseci. Isključenje oba bloka u Rumuniji zbog suše dokazuje da klasični sistem direktnog protočnog hlađenja rečnom vodom predstavlja ozbiljnu ranjivost u uslima sve izraženijih klimatskih promena i dužih sušnih perioda na Dunavu.

Dok Slovenija za projekat JEK2 već u projektnoj fazi izdvaja rashladne tornjeve sa prirodnom promajom kao obavezno rešenje za predupređenje ovakvih rizika, Černavoda demonstrira šta se dešava kada elektrana zavisi isključivo od prirodnog protoka reke: gubi se bazna proizvodnja, raste zavisnost od uvoza, a cenovni udar se preliva i prenosi na čitav region (u ovom slučaju direktno na Moldaviju). Za donosioce odluka na Balkanu, ovo je jasan signal da hidrološki rizik mora biti u samom vrhu tehničkih i finansijskih procena pri planiranju novih nuklearnih kapaciteta.

Izvor: Logos press

S.A.