Holandija ubrzava pripreme: EDF i Westinghouse dobili ugovore za izradu FEED studija
Holandija je napravila još jedan konkrecijski korak ka realizaciji svog programa nove nuklearne izgradnje. Državna organizacija Nuclear Energy Organisation Netherlands (NEO NL), osnovana početkom godine radi vođenja projekata izgradnje i upravljanja novim nuklearnim kapacitetima, potpisala je ugovore sa kompanijama Électricité de France (EDF) i Westinghouse Electric Company za izradu detaljnih projektno-inženjerskih studija
Ove studije, poznate kao FEED 1 (Front-End Engineering Design), trajaće između 12 i 18 meseci i poslužiće kao ključna osnova za predstojeći zvanični tender na kome će biti izabran konačni isporučilac tehnologije za dva velika reaktora III+ generacije (svaki snage između 1.000 i 1.650 megavata, što odgovara Vestinghausovom AP-1000 ili EDF-ovom EPR/EPR2 reaktoru).
Pristup iz dva koraka: prvo tehnologija pa onda lokacija
Kako bi se sprečila kašnjenja i očuvala dinamika projekta dok vlada u Hagu finalizuje odluku o tačnoj mikrolokaciji, FEED 1 studija podeljena je u dve sukcesivne faze:
- Faza FEED 1a: nezavisna je od konkretne lokacije i fokusira se na prilagođavanje reaktorskih dizajna (francuskog EPR-a i američkog AP1000) holandskom zakonodavstvu, građevinskim normativima, standardima licenciranja i bezbednosnim zahtevima.
- Faza FEED 1b: započeće čim Vlada Holandije donese nacrt odluke o preferiranoj lokaciji i biće u potpunosti posvećena specifičnostima izabranog terena (geotehnički uslovi, rashladni kapaciteti i mrežni priključak).
Iako se postojeća lokacija nuklearne elektrane Borsele (Borssele), gde od 1973. godine radi jedini holandski komercijalni reaktor snage 482 MWe, i dalje smatra najpovoljnijom opcijom, u konkurenciji su i Maasvlakte kod Roterdama, Terneuzen u Zelandu i Emshaven u Groningenu. Odluka o lokaciji očekuje se tokom predstojećih meseci.
EPR i AP1000 u trci nakon povlačenja Korejaca
Ova faza nastavak je prethodnih studija izvodljivosti u kojima su učestvovali francuski EDF (sa EPR-om), američki Westinghouse (sa AP1000) i južnokorejski KHNP (sa reaktorom APR-1400). Iako je holandski regulator ANVS zaključio da sva tri dizajna načelno ispunjavaju visoke bezbednosne standarde, KHNP se u međuvremenu povukao iz procesa, pa su u finalnoj trci ostale dve vodeće zapadne tehnologije.
Iz NEO NL-a naglašavaju da dodela FEED ugovora ne predstavlja konačni izbor partnera, već mehanizam koji omogućava ponuđačima da pripremene precizne i obavezujuće finansijsko-tehničke ponude. Time se značajno smanjuju investicioni rizici, sprečava naknadno probijanje budžeta i osigurava predvidljivost troškova pre samog betoniranja.
Komentar
Holandija je decenijama smatrana državom koja oslonac energetske tranzicije vidi prvenstveno u vetroelektranama na Severnom moru i solarnoj energiji. Međutim, pritisak na mrežu, potreba za stabilnom baznom energijom i ciljevi dekarbonizacije primorali su Hag da nuklearnu energiju postavi u samo srce nacionalne strategije — sa planom da novi reaktori do 2035. godine pokrivaju do 13% nacionalne potrošnje, uz razmatranje gradnje čak do četiri nova bloka.
A izdvajamo i još jednu stvar: povlačenje KHNP-a. Ovaj korejski ponuđač povukao se i iz ovog posla. Pa podsećamo i na istoriju: KHNP na tržištu nudi reaktor APR-1400 koji je pre više decenija dizajnirao uz pomoć firme “Combustion Engineering” i smatra da je u potpunosti vlasnik licence. U međuvremenu, Vestinghaus je kupio Combustion Engeneering i postao vlasnih svih intelektualnih prava ove kompanije. I smatra da KHNP ima pravo da u samoj KOreji gadi koliko god želi reaktora, ali da licenca ne podrazumeva i izvoz. Zbog svega toga je Vestingaus nekoliko puta tužio KHNP i poslednjih nekoliko godina KHNP nije zaključio ni jedan poslovni ugovor a da Vestinghaus nije napravio ogrone probleme i KHNP-u i kupcu – od čega izdvajamo slučaj Češke koji smo detaljno ispratili.
Ali prošle godine je došlo i do kraja ove decenijske sage: predstavnici KHNP-a i Vestinghausa su napravili međusobni dogovor čiji su detalji nepoznati, ali se spekuliše – sa popriličnom pouzdanošću, doduše – da ugovor podrazumeva određenu fiksnu sumu koju KHNP isplaćuje Vestinghausu po izvezenom reaktoru i podelu tržišta u kojem Bliski Istok ostaje KHNP-u, dok Vestinghaus “zadržava” evropsko tržište. KHNP se tako, indikativno, povukao iz velikog broja evropskih poslova, pa bismo rekli da dosta toga ukazuje da su informacije o ovom dogovoru bile pouzdane.
Izvor: World Nuclear News
S.A.