Francuska: još dva EPR2 u Grevlinu
Francuska vlada zvanično je odobrila kompaniji Électricité de France (EDF) početak pripremnih radova na lokaciji nuklearne elektrane Grevlin u departmanu na severu zemlje
Uredba kojom se daje ekološka dozvola za radove neophodne za postavljanje dva reaktora EPR2 dizajna na području opština Grevlin, Krevik, Lun-Plaž i Burbur, objavljena je u Službenom listu Francuske. Time je Grevlin postao druga lokacija (nakon Penlija) koja ulazi u fazu pripremne realizacije u okviru plana nove nuklearne izgradnje.
Ova odluka predstavlja nastavak strategije koju je predsednik Emanuel Makron najavio početkom 2022. godine, proglasivši novu „nuklearnu renesansu” Francuske. Plan predviđa produženje rada postojećih kapaciteta uz masivnu izgradnju najmanje šest novih reaktora tipa EPR2, uz opciju za naknadnu izgradnju još osam jedinica.
Šta donosi tehnologija EPR2?
Reaktor EPR2 predstavlja unapređenu, optimizovanu i standardizovanu verziju prve generacije EPR-a (termalnih lakovodnih reaktora sa vodom pod pritiskom, snage oko 1670 megavata), koju zajednički razvijaju EDF i Framatome.
Cilj nove verzije jeste ugradnja celokupnog iskustva proizašlog iz gradnje i puštanja u rad prvih EPR jedinica (poput Flamanvila u Francuskoj, Olkiluota u Finskoj i Tajšana u Kini), kao i decenijskog operativnog iskustva francuske nuklearne flote. A EPR2 je primarno projektovan sa fokusom na lakšu izvodljivost građevinskih radova, skraćivanje rokova i obaranje investicionih troškova; dakle, ukratko, sa ciljem pojeftinjenja izgradnje, jer su se EPR reaktori, iako izuzetni tehnološki napredni – pokazali kao uglavnom neverovatno skupi projekti.
Prvi talas gradnje: Tri lokacije sa po dva reaktora
Prva tri kompleksa planirana su na lokacijama postojećih elektrana, pri čemu svaka lokacija dobija par reaktora:
- Penli (Penly): pilot-projekat i referentna lokacija na kojoj su pripremni radovi započeti još 2024. godine.
- Grevlin (Gravelines): druga odobrena lokacija, gde se trenutno nalazi šest operativnih reaktora snage po 910 megavata.
- Buže (ili “Biže”) (Bugey)
Zvanični početak glavnih građevinskih radova na svim lokacijama sem Penlija predviđen je za 2027. godinu. Ukupni troškovi programa izgradnje prvih šest reaktora prvobitno su procenjeni na 51,7 milijardi evra, ali je procena 2023. godine revidirana na oko 67,4 milijarde evra.
Obim odobrenih pripremnih radova
Inače, ekološka dozvola koja je izdata za Grevlin obuhvata opsežne infrastrukturne i tehničke zahvate koji prethode samom betoniranju reaktora:
- Pripremu građevinskih platoa i ugradnju pratećih objekata gradilišta.
- Izmještanje postojećeg železničkog terminala elektrane i izgradnju novih pristupnih saobraćajnica i parkinga u opštinama Krevik i Burbur.
- Izgradnju novog Centra za informisanje javnosti.
- Zemljane radove i izradu vodonepropusnog zaštitnog zida (diijafragme) ispod stope budućeg objekta.
- Ojačavanje zemljišta, početne građevinske radove i izgradnju novog usisnog rashladnog kanala.
- Preseljenje zaštićenih vrsta flore i faune, koje će se sprovesti u vremenski najpovoljnijim periodima za ekosistem.
Komentar
Francuski model je gradnja u parovima (po dve jedinice na istoj lokaciji) i oslanjanje na jedno tipsko i standardizovano rešenje (EPR2), čime se postiže nešto veoma blisko “serijskoj proizvodnji” i smanjuju rizici i troškovi u ovako velikim nuklearnim projektima.
To nosi i određene druge prednosti: izbor lokacija na kojima već decenijama rade nuklearne elektrane drastično skraćuje vreme licenciranja i smanjuje otpor lokalne zajednice (zajednice koje već imaju nuklerke vrlo se retko protive novim izgradnjama), postoje i mrežna infrastruktura, i stručna radna snaga, i rashladni kapaciteti.
Ali ipak skok procenjenih troškova sa 51,7 na 67,4 milijarde evra pokazuje da je finansiranje i dalje najveći izazov velikih nuklearnih projekata u Evropi, te će uspeh modela EPR2 u Penliju i Grevlinu biti ključni test za opravdanost gradnje preostalih osam planiranih reaktora. Jer cena izgradnji posednjih nekoliko decenija nije samo refleksija kompleksnosti dizajna – mada jeste i to: EPR reaktori imaju neverovatnih 4 potpuno nezavisna sistema (“Trains”) za obezbeđivanje hlađenja u slučaju incidenata i oni ne dele niti jednu jedinu komponnentu. To je radikalno više nego ostali reaktorski dizajni.
Primarni razlog za povećanje cene je i dalje veoma dugotrajna gradnja primarno izazvana pauzama i zaustavljanjima izgradnje, promenama regulative (koje onda uslovljavaju dobijanje novih licenci i slično), visoke kamate na komercijalne kredite, uvećanja cena materijala i/ili radne snage i slično.
Veliko je pitanje da li će EPR2 dizajn to zaista i uspeti da postigne.
A ovo bi moglo poprilično da se tiče i Srbije: EPR2 dizajn je jedan od predloženih i mogućih tehnoloških opcija za koje će se odlučiti i Srbija (vrlo verovatna pritom), pa ćemo dešavanja i dinamiku oko ovih EPR2 reaktora veoma pažljivo pratiti.
Izvor: World Nuclear News (WNN)
S.A.