Černobilj, 40 godina kasnije: između heroizma likvidatora i novih pretnji pod senkom rata
Na međunarodnoj konferenciji održanoj na samoj lokaciji nuklearne elektrane Černobilj, svetski lideri i stručnjaci odali su poštu „likvidatorima“ koji su pre četiri decenije spasili svet, dok su istovremeno pokrenuli hitan apel za prikupljanje sredstava za sanaciju oštećenja na zaštitnom sarkofagu
Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, direktor IAEA Rafael Grosi i predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso. Centralna tema skupa bila je činjenica da nuklearna bezbednost nije „završena priča“, već odgovornost koja traje.
Predsednik Zelenski je podsetio na podvig 600.000 ljudi koji su učestvovali u sanaciji nakon eksplozije 1986. godine. „Danas je sve poznato o uzrocima katastrofe – čitav lanac odluka i grešaka koji je doveo do eksplozije. Ali pamtimo herojstvo naših vatrogasaca koji su spasili planetu“, izjavio je Zelenski.
Međutim, fokus se brzo pomerio na sadašnjost: tokom konferencije je potpisan ugovor sa EBRD o dodeli 30 miliona evra za početnu fazu obnove Novog bezbednog konfinmana (NSC). Ovaj gigantski luk, projektovan da traje 100 godina, oštećen je u napadu dronom u februaru prošle godine i veliko je pitanje da li je trajno kompromitovan kao zaštitna struktura – čime se svetski mediji intenzivnije bave poslednjih meseci.
Iako je EBRD obezbedila prva sredstva, Reno-Baso je bila direktna: „Moramo biti iskreni, trenutno dostupni resursi nisu dovoljni.“ Ukupna procena restauracije luka na njegovu punu funkciju iznosi oko 500 miliona evra. Bez ovih sredstava, nemoguće je nastaviti bezbedno uklanjanje materijala iz uništenog reaktora 4 koji se nalazi ispod starog sarkofaga.
A Rafael Grosi (IAEA) je preko mreže X poručio da se „bezbednost nikada ne sme uzimati zdravo za gotovo“ i da Černobilj nije istorija, već „živa odgovornost“.
Izvor: World Nuclear News
S.A.