Rusija i Uzbekistan potpisali „mapu puta“; radovi već počeli 

Danas je u glavnom gradu Uzbekistana ozvaničena i nova era energetske saradnje između Rusije i Uzbekistana: generalni direktor „Rosatoma“, Aleksej Lihačov, i direktor agencije „Uzatom“, Azim Ahmedhadžajev, potpisali su sveobuhvatnu mapu puta i dodatni sporazum koji omogućava izgradnju nuklearne elektrane

Pa su tako već danas – u Fariškom rejonu Džizakske oblasti – startovali prvi konkretni građevinski radovi: kamen temeljac i izlivanje betona za nuklearnu elektranu male snage (ASMM).

Ono što projekat izdvaja je njegova integrisana konfiguracija. Uzbekistan nije birao između reaktora velikog kapaciteta i malog modularnog reaktora, već planira na lokaciji izgradnju i jednog i drugog: dva bloka velike snage VVER-1000 (lakovodni reaktori sa vodom pod pritiskom, hlaženi i moderirani lakom vodom, snage 1000 megavata, 3+ generacije) za stabilno bazno opterećenje mreže; i dva bloka male snage RITM-200N (po 55 megavata, ali takođe lakovodni reaktori sa vodom pod pritiskom) za kompenzaciju takozvanih vršnih skokova u potrošnji. 

Kada kompleks proradi punim kapacitetom, proizvodiće 17,2 milijarde kilovatčasova godišnje, što će pokrivati čak 14% ukupne potrošnje energije u Uzbekistanu.

Planirano je da se do aprila 2026. godine završi betonska podloga za zgradu reaktora, u koju će biti uliveno oko 900 kubnih metara smeše. Sledeći veliki korak, takozvani „prvi beton“ za temeljnu ploču, očekuje se ubrzo nakon toga.

A mi izdvajamo da mapa puta ne predviđa samo reaktore jer uključuje izgradnju i takozvanog „nuklearnog grada“ uz samu stanicu, obuku hiljada stručnjaka i intenzivno informisanje javnosti tokom celog procesa. Takože, slučaj izdvajamo zbog izuzetne brzine realizacije: od posete Putina u maju 2024. Kada je prvi put došlo do inforacija o budućoj izgradnji do prvog betona u martu 2026. prošlo je manje od dve godine, što je izuzetno brzo. 

Izdvajamo i zbog takozvanog tehnološkog miksa koji nije previše uobičajen: zajednička infrastruktura (putevi, mreža, obezbeđenje) potencijalno smanjuju troškove izgradnje i eksploatacije, ali podsećamo ponovo na nezrelost tehnologije malih modularnih reaktora kao i na potencijalnu nerentabilnost u poređenju sa reaktorima velikog kapaciteta. Pa bismo ovaj potez nazvali igranjem na sigurno: ukoliko se desi da tehnologija malih modularnih reaktora i ne doživi takvu ekspanziju kakva se očekuje i najavljuje – Uzbekistanu ostaje reaktor velikog kapaciteta. 

Izvor: Rosatom 

S.A.