CANDU u Turskoj?
Kompanija Candu Energy (deo grupacije AtkinsRéalis) i Turska nuklearna energetska kompanija (TÜNAŞ) potpisale su memorandum o razumevanju u cilju ispitivanja mogućnosti za izgradnju kanadskih CANDU reaktora na novim lokacijama u Turskoj. Sporazumom je predviđena razmena tehničkih podataka, iskustava i ekspertize, kao i evaluacija regulatornih zahteva i potencijalnih poslovnih modela finansiranja
Potpisivanju sporazuma prisustvovali su ministri energetike obe zemlje, a turski ministar Alparslan Bayraktar istakao je da je cilj Turske diversifikacija energetskog portfolija i povećanje nuklearnih kapaciteta kroz nova partnerstva. On je naglasio da geopolitički razvoj događaja u svetu zahteva nove saveze, označavajući početak “nove ere” u odnosima Turske i Kanade.
Mi dodajemo da se na jugu Turske več gradi prva turska nuklearna elektrana Akkuyu sa četiri VVER-1200 reaktora, ali da Ankara uporedo vodi pregovore sa Južnom Korejom, Kinom i sada Kanadom za projekte u Sinopu i Trakiji. A mi obraćamo pažnju na jednu pomalo neuobičajenu praksu: menjanje strateškog partnera i uvođenje dve potpuno različite tehnologije. Naime, strateški partner Turske u projektu Akuju je Rusija koja tu gradi reaktore VVER dizajna – reaktore sa vodom pod pritiskom. CANDU dizajn je tehnološki potpuno drugačiji, u pitanju je reaktor hlađen i moderiran teškom vodom, zbog čega kao gorivo može da koristi prirodni, neobogaćeni uranijum. Još jedna prednost ovog dizajna je mogućnost zamene goriva bez gašenja reaktora (zbog toga što se gorivni elementi nalaze u individualnim cevima).
CANDU, opet ima i nekoliko mana: dizajniran je za operisanje u trajanju od 30 godina nakon čega je potreban temeljni i veoma skup remont u kojem je potrebno potpuno zameniti gotovo sve elemente reaktora, uključujući tu i kalandriju, odnosno reaktorsku posudu. Druga mana je, pak daleko kompleksnija: poslednji CANDU je u rad pušten pre skoro dvadeset godina i to u našem komšiluku (u Rumuniji), pa ostaje pitanje da li kanadske kompanije koje su CANDU razvijale i gradile imaju kapaciteta i takozvani “know-how” za efikasno izvođenje ovakvog kompleksnog projekta.
Inače, Turska planira da do 2050. godine u sistem uvede i 5 GWe kapaciteta kroz male modularne reaktore (SMR), dok se za velike projekte razmatra i najnoviji kanadski dizajn Candu Monark snage 1.000 MW.
Izvor: World Nuclear News
S.A.