Bušer: zabrinjavajuća situacija 

Generalni direktor ruske državne korporacije Rosatom, Aleksej Lihačov, upozorio je da se nuklearna elektrana Bušer u Iranu suočava sa rastućim pretnjama usled učestalih vazdušnih napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, piše The Moscow Times 

Prema njegovim rečima, eksplozije se čuju na samo nekoliko kilometara od linije fizičke odbrane postrojenja.

Lihačov je precizirao da raketni udari, prema trenutnim saznanjima, nisu usmereni na samu elektranu, već na obližnje vojne objekte, ali je naglasio da eskalacija sukoba direktno ugrožava bezbednost lokacije. On je upozorio da bi eventualni pogodak u postrojenje mogao dovesti do širenja radioaktivnih materija u okruženju.

Usled vazdušnih udara, radovi na izgradnji drugog i trećeg bloka elektrane su privremeno obustavljeni, dok ruski specijalisti ostaju na terenu. Rosatom je do sada evakuisao 94 osobe koje nisu neophodne za rad postrojenja, a planira se evakuacija još oko 200 zaposlenih čim se za to steknu bezbednosni uslovi.

Iako su iranski državni mediji izvestili da je grad u kojem se nalazi nuklearka bio meta napada protekle subote, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grossi izjavio je u da trenutno nema indikacija da su nuklearne instalacije u Iranu oštećene ili direktno gađane.

Inače u Bušeru je operativan jedan reaktor VVER dizajna, iako je na tom mestu sedamdesetih počela izgradnja Simensovog reaktora. Ta je gradnja zaustavljena nakon iranske revolucije a nastavak gradnje je preuzela rusija koja je u reaktorsku zgradu instalirala VVER reaktor. 

Iako su neki naši mediji izvestili da je bilo eksplozija u blizini ove elektrane, te eksplozije su bile u gradu Bušeru, a nema potvrda o eksplozijama u blizini ili unutar same elektrane. 

Ipak, moramo da dodamo da i pored toga ima razloga za ozbiljnu zabrinutost: ukoliko dođe do prekida snabdevanja energijom spolja, reaktor se nalazi u ozbiljnoj opasnosti. Jer čak i kada se reaktor skremuje (ugasi), fisioni proizvodi u gorivnim šipkama i dalje oslobađaju ogromnu količinu toplote – oko 6% ukupne termalne snage reaktora – a to je ogromna snaga. Zbog toga se u svaki reaktor mora pumpati voda i on se mora aktivno hladiti čak i nakon gašenja jer prekid hlađenja neminovno dovodi do topljenja reaktora, što se smatra jednim od najgorih i najopasnijih scenarija u nuklearnoj industriji. Zbog toga svaka nuklearna elektrana ima kompleksnu i slojevitu odbranu i po nekoliko rezervnih sistema: elektromotore i dizel generatore sa pumpama za vodu za hlađenje.

Ono što bi u slučaju Bušera bilo dobro je da se reaktor uvede u stanje hladnog gašenja, odosno da se ugasi, i da se nakon nekog vremena gorivo izvadi i smesti u bazen za istrošeno nuklearno gorivo. U tom slučaju opasnost od incidenta ne nestaje u potpunosti, ali je znatno manja. 

Ali trenutno nije poznato da li je reaktor u Bušeru u radu ili ne. 

Izvor: The Moscow Times 

S.A.