Irska elektroenergetska mreža se bori sa povećanim snabdevanjem iz obnovljivih izvora energije

Prevodimo tekst Viljama Revila sa portala “The Irish Times” o inherentnim problemima obnovljivih izvora energije 

Glomazni sistemi planiranja uveliko odlažu razvoj mreže

Električna energija je naš najfleksibilniji oblik energije i koristi se za napajanje skoro svih industrijskih aktivnosti i kućnih aparata. Međutim, ova električna energija prvo mora biti proizvedena i distribuirana širom zemlje do ovih različitih krajnjih korisnika.

Irski sistem distribucije električne energije – mreža – sada škripi pod pritiskom rukovanja brzo rastućom ponudom električne energije iz obnovljivih izvora energije vetra i sunca.

Električna energija je kretanje elektrona u provodniku, obično bakarnoj žici. Za jedan oblik elektriciteta, statički elektricitet (akumulacija električnog naelektrisanja na površinama), znamo još od starih Grka (600. godine pre nove ere). Bendžamin Frenklin (1706-1790) je predložio da elektricitet ima pozitivne i negativne komponente i da teče između njih.

A 1831. godine, Majkl Faradej (1791-1867), uglavnom samouki genije, demonstrirao je elektromagnetnu indukciju pokazujući da promenljivo magnetno polje indukuje tok električne struje u susednoj bakarnoj žici. To je dovelo do pronalaska prvog električnog dinama, generatora električne energije i osnove za metod kojim se sada proizvodi sva električna energija.

Naizmenična struja (AC) varira u smeru toka i po veličini, za razliku od jednosmerne struje (DC) koja teče samo u jednom smeru. Nikola Tesla (1856-1943) je izumeo AC motor i transformator – a AC je standard za prenos/upotrebu električne energije danas.

Tradicionalno smo proizvodili električnu energiju pretvaranjem hemijske energije uskladištene u uglju, nafti i prirodnom gasu (fosilna goriva) u električnu energiju u elektranama i distribucijom ove električne energije širom zemlje putem mreže.

Ali sagorevanje fosilnih goriva oslobađa ugljen-dioksid koji se zagreva u atmosferu. Električna energija proizvedena vetroturbinama na vetroelektranama i hvatanjem sunčeve svetlosti na fotonaponskim receptorima ne oslobađa ugljen-dioksid i danas sve više dopunjuje električnu energiju proizvedenu fosilnim gorivima. Cilj je da se što pre postane potpuno nezavisno od fosilnih goriva – „neto nulta“ emisija ugljenika.

Osnovna arhitektura nacionalnih mreža uspostavljena je kada su izvori primarne energije bili ograničeni na fosilna goriva. Mreže su proširene/poboljšane od tada, ali sada se bore da se nose sa nedavno znatno povećanim unosom električne energije iz solarne i energije vetra.

Pouzdanost snabdevanja električnom energijom uzimamo zdravo za gotovo i stoga je nedavno isključenje električnog sistema na Iberijskom poluostrvu prošlog aprila, ostavljajući celokupno špansko i portugalsko kopno bez struje nekoliko sati, bio blagotvoran podsetnik na našu zavisnost od mreže.

Španska vlada je objavila izveštaj u kojem se navodi da je ovo isključenje izazvano lošim upravljanjem operatera, a ne poteškoćama u prilagođavanju električne energije proizvedene solarnom i energijom vetra.

Probleme sa mrežom u Velikoj Britaniji nedavno je izneo Džastin Roulat na BBC News. Naveo je tipičan primer problema – 1. i 3. juna ove godine, vetrovi skoro olujne snage duvali su u vetroelektrane Moraj Fert u Škotskoj, 21 km od severoistočne obale.

Radeći maksimalnim kapacitetom, ove vetroelektrane trebalo bi da proizvedu dovoljno električne energije da zadovolje potrebe više od milion domaćinstava, ali mreža ponekad nije u stanju da primi njihovu proizvodnju. Kompanija „Ocean Winds“, koja je izgradila i upravlja vetroelektranama u Morej Fertu, dobila je 72.000 funti (83.000 evra) da ne proizvodi električnu energiju tokom perioda od 30 minuta 3. juna. Proizvodnja električne energije je tog dana bila ograničena nekoliko puta.

Takva plaćanja se vrše većinom dana u Velikoj Britaniji, a javljaju se i u Irskoj. „SeaGreen“, najveća vetroelektrana u Škotskoj, dobila je 65 miliona funti (75 miliona evra) prošle godine da ograniči proizvodnju u 71% vremena i, do sada ove godine, takvo balansiranje mreže koštalo je Veliku Britaniju više od 500 miliona funti (574 miliona evra).

Nacionalni operater elektroenergetskog sistema Velike Britanije upozorava da bi ukupni troškovi mogli da dostignu 8 milijardi funti (9,1 milijardu evra) godišnje do 2030. godine. Ovo povećava račune za energiju svima i protivreči vladinim obećanjima da će postizanje neto nulte emisije takođe doneti jeftiniju električnu energiju.

Ujedinjeno Kraljevstvo upravlja jedinstvenim nacionalnim tržištem električne energije. Njena vlada je razmatrala podelu ovog tržišta na manja regionalna tržišta, nadajući se da će sistem učiniti efikasnijim i isporučiti jeftinije račune. Ovo je delovalo razumno, ali je u julu objavljeno da odustaje od plana.

Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska moraju brzo izgraditi veće prenosne kapacitete, a nova arhitektura mreže mora biti planirana unapred kako bi se privukli investitori da blagovremeno izgrade ovu imovinu. Trenutno, veoma glomazni sistemi planiranja uveliko odlažu razvoj mreže u obema zemljama. Trenutni protokoli planiranja moraju se hitno reformisati.

Tekst u originalu možete pročitati na sajtu The Irish Times-a

S.A.