Planovi za CFR1000 – Kina na putu ka komercijalnom reaktoru četvrte generacije
Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) objavila je da je završila preliminarni projekat prvog komercijalnog brzog reaktora hlađenog tečnim natrijumom četvrte generacije u zemlji, snage 1200 megavata – CFR1000
Ova objava je data prošle nedelje na simpozijumu o razvoju napredne nuklearne energije održanom u Fudžou, glavnom gradu istočnokineske provincije Fuđijan.
Potvrda ovog napretka došla je dok Kina nastavlja razvoj sve većih kapaciteta zelene energije za napajanje svoje ekonomije i usred niza napora da poboljša svoj energetski miks i ispuni svoje strateške energetske ciljeve.
Ženg Janguo, zamenik glavnog inženjera CNNC-a, rekao je da CFR1000, sa instaliranim kapacitetom od 1200 megavata, pokazuje potpunu usklađenost sa zahtevima tehnologije četvrte generacije za poboljšanu bezbednost, održivost i ekonomske performanse.
CFR1000 je evolucija ranija dva pilot projekta CFR600 (takođe brzi reaktori hlađeni natrijumom) koji su operativni od 2023. i 2025. godine, ali koji se smatraju eksperimentalnim – budući CFR1000 će, za razliku od njih, biti komercijalni i proizvodiće električnu energiju koja će se isporučivati mreži.
Reč dve o dizajnu: u pitanju je takozvani “brzi” reaktor, takozvanog “bazenskog” tipa – što znači da koristi neutrone visoke energije (brze) ta da nema moderator kao takozvani “termalni” reaktori. To omogućava da reaktor bude znatno efikasniji u iskorišćenju goriva, može se dizajnirati i kao “rasplodni” (“breeder”) reaktor (u toku rada ovi brideri proizvode više nuklearnog goriva nego što potroše) i može kao sopstveno gorivo koristiti istrošeno nuklearno gorivo koje nastaje tokom rada konvencionalnih (termalnih) reaktora. A to znači da takvi reaktori omogućavaju i potencijalno zatvaranje uranijumskog gorivnog ciklusa – što se smatra takozvanim “zlatnim gralom” u nuklearnoj tehnologiji – i radikalno smanjenje nuklearnog otpada.
Zanimljivo je napomenuti još i da sem Kine realistični i dostižni planovi za komercijalnu eksploataciju brzih reaktora postoje još samo u Rusiji, gde se radi na zatvaranju uranijumskog gorivnog ciklusa i komercijalnoj upotrebi brzih rasplodnih reaktora kroz projekte reaktora BN dizajna i napredni projekat BREST. Uz to, u Francuskoj je takođe bio operativan jedan komercijalni brzi reaktor hlađen natrijumom: u pitanju je veoma napredni brzi “Superfeniks” reaktor hlađen natrijumom koji je radio od 1986. do 1997. ali je zatvoren, između ostalog, zbog konstantnih protesta antinuklearnog pokreta, iako je upravo Superfeniks mogao da doprinese zatvaranju uranijumskog ciklusa u Francuskoj.
U Evropi danas takođe postoji jedan projekat razvoja brzog reaktora hlađenog natrijumom. U pitanju je projekat ASTRID, ali se on od samog početka veoma sporo razvija i njegova je budućnost po našem mišljenju neizvesna.
Inače, tvrdi se i da uspešan razvoj CFR1000 označava veliki korak napred u naporima Kine da obezbedi energetsku bezbednost, promoviše zeleni i niskougljenični razvoj i predvodi globalni napredak nuklearne energije sledeće generacije: Kina smatra razvoj brzih reaktora ključnim korakom u svojoj strategiji razvoja nuklearne energije koji ima tri koraka: razvoj i upotreba termalnih reaktora; razvoj i upotreba brzih reaktora; te na kraju i razvoj fuzione energije.
Izvor: svetski mediji
S.A.