Još jedna deregulacija u SAD
Vrhovni sud SAD-a je u četvrtak presudio da savezne agencije koje se bave zaštitom životne sredine od sada mogu samo znatno ograničenije da komentarišu projekte za koje daju saglasnost. Konkretno: prema novom zakonu, agencija mogu razmatrati samo direktne efekte projekta, a ne njegove šire uticaje. Za presudu su glasale sve sudije vrhovnog suda
Presuda dolazi nakon godina žalbi industrije ali i republikanaca i demokrata da su revizije po liniji NEPA-e (National Environmental Policy Act) narasli po obimu i postali pravna prepreka u nekim slučajevima, piše Politico. Naime, oni tvrde da tužbe koje su ekološke grupe pokretale protiv velikih energetskih projekata dovodile do kašnjenja ili poništavanja odobrenja. Naime, sudovi su imali praksu kažnjavanja agencija zbog toga što nisu dovoljno proučile uticaje klimatskih promena, posebno tu ističući nesrazmerne uticaje zagađenja na zajednice obojene kože, stanovnike sa niskim prihodima i ruralna područja.
Od sada, građani ne mogu koristiti sudsku reviziju usklađenosti sa NEPA „da bi odložili ili blokirali projekte agencija na osnovu uticaja na životnu sredinu drugih projekata odvojenih od projekta koji je u pitanju“, napisao je sudija vrhovnog suda, Bret Kavana. NEPA treba da uzme u obzir prilikom donošenja dozvola, ali ne da se koristi za odlaganje ili blokiranje projekata kroz sudske bitke, rekao je on.
Politico beleži da se ova odluka sada najdirektnije odnosi na slučaj odobravanja nove železničke linije u Juti koja će se koristiti za transport sirove nafte iz basena Uinta do rafinerija duž obale Meksičkog zaliva. Odbor za površinski transport razmatrao je direktne efekte izgradnje železničke linije, ali su ekološke grupe osporile njihov pregled, tvrdeći da je agencija trebalo da razmotri druge „nizvodne“ efekte kao što je to kako će linija verovatno povećati proizvodnju nafte Uinta, i „uzvodne“ efekte kao što je to kako će emisije iz njene rafinerije uticati na stanovnike obale Meksičkog zaliva a apelacioni sud okruga Kolumbija presudio je da je Vrhovni sud trebalo da uzme u obzir i te uticaje, kao i stvari poput povećanog rizika od iskliznuća voza sa naftom iz šina i izlivanja duž postojećih železničkih pruga.
Inače, Trampova administracija sistemski nastoji da ograniči delokrug i moć državnih agencija kao deo svojih antiregulatornih napora. Pa je tako prošle nedelje Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo rudnik uranijuma u Juti nakon samo 11 dana revizije, što je izazvalo kritike ekoloških grupa koje tvrde da vlada nije mogla tako brzo da razmotri složenost takvog projekta.
Sve u svemu, Trampova admnistracija je svojski navalila u deregulaciju. Prve Trampove izvršne naredbe se tiču, između ostalog, deregulacije industrije fosilnih goriva. A pre samo nekoliko nedelja, Trampova administracija je sasekla brojne propise koji se tiču industrije a nuklearna regulatorna komisija se takođe nalazi pod pritiskom.
Za nuklearnu energiju u SAD ovo je poprilično važno – sa jedne strane, ovi će potezi ubrzati i olakšati izvođenje konkretnih projekata, ali sa druge strane, ove se deregulacije najviše tiču industrije fosilnih goriva, što će njih najverovatnije načiniti “zanimljivijim” za investiranje u odnosu na nuklearnu industriju.
S.A.