Prekid snabdevanja električnom energijom u ukrajinskim nuklearkama nakon ruskih raketnih udara
Ukrajinske nuklearne elektrane izgubile su spoljašnje snabdevanje električnom energijom nakon jušerašnjih ruskih raketnih udara. Zbog toga je većina ukrajinskih nuklearki ugašeno, piše Blumberg
Osoblje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koje se nalazi u postrojenjima u Ukrajini izvestilo je da su samo dva od devet reaktora u nedelju radili punim kapacitetom. Proizvodnja je smanjena na između 40% i 90% kapaciteta u drugim jedinicama, navodi se u saopštenju IAEA.
„Energetska infrastruktura zemlje je izuzetno ranjiva i direktno utiče na nuklearnu bezbednost i bezbednost“, rekao je generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi. On je dodao da inspektori procenjuju punu štetu.
Rusija je u nedelju pokrenula jednu od svojih najvećih raketnih baraža na Ukrajinu. Ruske snage su ispalile, kako se navodi, oko 120 krstarećih i balističkih kao i 90 dronova, saopštile su ukrajinske vazduhoplovne snage.
Tim IAEA sa sedištem u nuklearnoj elektrani Hmeljnicki izvestio je da je čuo jaku eksploziju, dok su drugi stacionirani na lokaciji u Rivneu izvestili da visokonaponski dalekovodi nisu dostupni. Oba objekta su u zapadnoj Ukrajini.
Ukrajina je upozorila da bi vazdušni udari na kritične trafostanice mogli da izazovu hitnu situaciju u jednoj od tri nuklearne elektrane koje su još uvek pod kontrolom Kijeva.
Trafostanice održavaju stabilnost regulacijom prenosa visokog napona na elektroenergetskim mrežama. Za razliku od fosilnih goriva ili obnovljivih postrojenja, nuklearnoj proizvodnji je potreban stalan protok električne energije da bi sigurnosni sistemi radili. Bez toga, gorivo unutar jezgra reaktora rizikuje da se pregreje, što može dovesti do opasnog oslobađanja radijacije.
Inače, svaki gubitak spoljneg snabdevanja energijom je za nuklearne elektrane bezbednosni rizik, jer se nuklearne elektrane na električnu energiju koja dolazi spolja oslanjaju za hlađenje reaktora u slučaju skramovanja. Reaktor se u hitnim slučajevima gasi ubacivanjem kontrolnih šipki sa neutronskim “otrovom” odnosno neutronskim apsorberom u jezgro – šipkama od elemenata koji imaju veliki apsorbcioni presek, odnosno veliku verovatnoću apsorbcije neutrona (najčešće – bor ili kadmijum). Ali iako se time reaktor “ugasi”, fisioni prozvodi nastavljaju svoj (prirodni) proces raspada i time oslobađaju toplotu – otprilike 6% ukupne snage reaktora – i ta toplota uzrokuje gomilanje toplote u jezgru i može izazvati topljenje reaktorskih komponenti (oplate, nuklearnog goriva, kontrolnih šipki…). Da bi se to izbeglo – reaktor se mora hladiti čak i kada se ugasi i za to se hlađenje oslanja na veliki broj sistema: u prvom redu na struju iz ostatka elektroenergetskog sistema. Ali ako to nije dostupno, kao što je u ovom slučaju bilo, onda na, najčešće, dizel generatore u samoj elektrani.
S.A.