Modifikovane smernice IAEA ne bi li se olakšalo uključivanje malih modularnih reaktora
Međunarodna agencija za atomsku energiju modifikovala je smernice za uključivanje nuklearne energije u energetski miks ne bi li one pokrile i buduće očekivano intenzivnije uključivanje malih i modularnih reaktora
Pored toga ova modifikacija je takođe uključila skorašnja iskustva država sa otvaranjem novih postrojenja.
Aneks smernica tako predviđa tri koraka u procesu uključivanja nuklearnih postrojenja u energetski miks:
- Izražavanje spremnosti za uključivanje nuklearne energije u energetski miks. U ovoj fazi je neophodno je da zemlja stekne sveobuhvatno razumevanje obaveza i zahteva kje treba ispuniti, da prethodno planira i proceni troškove za implementaciju pre donošenje bilo kakve odluke. U ovoj veoma ranoj fazi od vitalnog je značaja da vlada (i predlagač projekta, ako on nije deo vlade) prepozna da uvođenje nuklearne energije zahteva dugoročne obaveze, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu. Za nuklearnu elektranu treba uzeti u obzir vremenski okvir od 100 godina, pri čemu se obaveze odlaganja otpada produžuju znatno duže.
- Izgradnja kapaciteta za ootvaranje javnog poziva za potpisivanje ugovora: nakon odluke da se nastavi sa razvojem nuklearno-energetskog programa, treba preduzeti suštinski rad na dostizanju potrebnog nivoa tehničke i institucionalne kompetencije. Ova faza zahteva kontinuiranu podršku vlade preko nadležnih ministarstava i agencija. Nekoliko infrastrukturnih elemenata trebalo bi da bude postavljeno u ovom koraku, uključujući one koji se odnose na pravni i regulatorni okvir i uspostavljanje ključnih faktora.
Tokom ove faze, zemlja bi trebalo da razvije neophodnu infrastrukturu, koja pokriva infrastrukturna pitanja, do tačke potpune spremnosti da pozove ponude/pregovara o komercijalnom ugovoru između vlasnika/operatera i potencijalnih dobavljača tehnologije. Efikasno nezavisno regulatorno telolo bi da se razvije do nivoa na kome može da ispuni sva svoja ovlašćenja i inspekcijske dužnosti. U ovoj ranoj fazi programa, regulatorno telo može zahtevati značajnu podršku od konsultanata ili organizacija za tehničku podršku (TSO) (uključujući i od iskusnog regulatora koji je licencirao slične objekte) za obavljanje svojih zadataka
- Izgradnja kapaciteta za operisanje nuklearnim postrojenjem. Za zemlje koje koriste nadmetanje, ova faza počinje licitacijom i naknadnim pregovorima o ugovoru za projektovanje, izgradnju i puštanje u rad nuklearnog postrojenja. Za ostale zemlje, faza počinje direktno pregovorima o ugovoru. Veliki deo posla na razvoju infrastrukture bi do ovog koraka trebalo da bude završen, ali najveći kapitalni izdaci za će se desiti tokom ove faze. U zavisnosti od specifičnih dogovora između vlasnika/operatera i izvođača radova, ugovor može uključivati različite faze rada (npr. detaljno projektovanje, izgradnju i/ili puštanje u rad) sa različitim ugovorima o cenama (npr. fiksna cena, plus troškovi). Nakon dogovora o ugovoru, investitori mogu da sačekaju konačnu cenu projekta i zakažu ugovore i druge finansijske aranžmane pre nego što donesu konačnu odluku o ulaganju.
Posebna se paćnja u ovim smernicama posvetila i budućem odnosu prema istrošenom nuklearnom gorivu – koje se kod nas donekle pogrešno često naziva i “nuklearni otpad”.
Između ostalog u smernicama se navode mali i modularni reaktori kao jedna od tehnologija koje imaju benefite u određenim situacijama i kontekstima (male i/ili izolovane zajednice, industrijski procesi i slično) ali se i navodi da se od reaktora velikog kapaciteta u budućnosti i dalje očekuje da obezbede gro energije dobijene iz fisionog materijala.
Smernice IAEA možete pročitati na stranici međunarodne agencije ovde.
S.A.