Finsko istraživanje ističe pogodnosti daljinskog grejanja uz pomoć nuklearnih toplana
Najnovije istraživanje finskog instituta za tehnološka istraživanja (VTT, Valtion teknillinen tutkimuskeskus) pokazuje da bi karbonski otisak grejanja iz nuklearnih topllana bio daleko manji od alternativnih oblika obezbeživanja toplotne energije za daljinsko grejanje
Emisija ugljen dioksida koja bi bila proizvedena u nuklearnoj toplani procenjena je na 2,4 grama CO2 po kilovat-času a taj je rezultat upoređen sa ostalim često korišćenim gorivima za daljinsko grejanje, kao što su ugalj, prirodni gas i treset, kao i različite vrste biogoriva te je zaključeno da je količina emisija za nuklearnu opciju bila najniža u ovom poređenju. A razlika je osetna, posebno u poređenju sa fosilnim gorivima: emisije za prirodni gas i kameni ugalj, na primer, bile bi 282 gCO2/kVh i 515 gCO2/kVh. Za biogoriva vrednosti su se kretale od 10 do 50 gCO2ek/kVh.
Karbonski otisak ovih goriva je u velikoj meri određen specifičnim emisijama električne energije koja se troši u procesu, primetio je VTT. “Da bi se uzele u obzir varijacije u izvorima električne energije, u poređenje su uključene prosečne emisije iz različitih evropskih zemalja. Karbonski otisak nuklearne opcije bio je uporediv sa grejanjem toplotnim pumpama u zemljama sa čistom mešavinom električne energije, kao što su Švedska i Francuska (Švedska: oko 40% energije dobija iz nuklearnih izvora dok Francuska to čini u znatno većem procentu: čak 70%. Prim. Aut.), i znatno niža u poređenju sa mrežama sa velikim udelom fosilnih goriva (npr. Poljska, Češka i Nemačka).“
VTT je rekao da ova studija pokazuje da nuklearna energija može postati održiva opcija za zamenu fosilnih goriva u proizvodnji toplotne energije i da je uočeno da najveći potencijal smanjenja emisija leži u zemljama u kojima se proizvodnja energije još uvek u velikoj meri oslanja na ugalj i prirodni gas, a daljinsko grejanje ima veliki tržišni udeo. Takve zemlje uključuju, na primer, Estoniju, Poljsku, Češku, Slovačku i Ukrajinu.
A mi dodajemo: i Srbiju.
Inače, ovo istraživanje je kao osnovu uzelo finski projekat malog modularnog reaktora prilagođenog za daljinsko grejanje LDR-50 koji razvija finska kompanija Steady Energy.
LDR-50 – snage 50 megavata termalne energije – se u razvoju nalazi od 2020. Dizajniran je da radi na oko 150°C i na pritiscima ispod 10 bara dok se modul reaktora sastoji od dve posude pod pritiskom, između kojih se nalazi voda. Kada dođe do problema u hlađenju reaktora, ta voda u međuprostoru počinje da ključa i formira efikasan način pasivnog prenosa toplote u bazen reaktora.
Kompanija Steady Energy formirana je u maju 2023 dok se LDR -50 sistem daljinskog grejanja nalazi u razvoju od 2020. Godine. Očekuje se da izgradnja prve operativne centralne toplane LDR-50 počne do 2028. godine, pri čemu se očekuje da će prva jedinica biti operativna do 2030.
Prošlog meseca, Steady Energy je saopštio da će sledeće godine početi izgradnju svog prvog pilot postrojenja za reaktore daljinskog grejanja LDR-50 u Finskoj, a potencijalne lokacije uključuju finsku prestonicu i još dva grada.
S.A.