Južna Koreja ponovo pred građanskom odlukom: AI bura i poluprovodnici dižu potrošnju struje, a građani odlučuju o novoj nuklearnoj floti

Vlada Južne Koreje pokreće tromesečni proces javnih konsultacija i građanskih deliberacija kako bi odlučila o ulozi nuklearne energije u budućem energetskom miksu zemlje. Odluka dolazi u trenutku kada masovna primena veštačke inteligencije, izgradnja velikih data centara i ekspresno širenje industrije poluprovodnika stvaraju neviđen pritisak na energetsku mrežu zemlje

Kako izveštavaju južnokorejski mediji, Ministarstvo za klimu, energiju i životnu sredinu predstavilo je ovaj plan kabinetu, a zvanični rezultati građanske rasprave biće direktno ugrađeni u 12. Osnovni plan snabdevanja električnom energijom (Basic Plan for Electricity Supply and Demand).

Eksplozija tražnje: mega-projekti imaju ogromen potrebe: ekvivalentne čak 19 reaktora

Glavni pokretač nove debate jeste dramatičan skok u prognozama potrošnje električne energije. Vlada je redefinisala procene za tri ključna nacionalna „mega-projekta“ – masovne investicije u napredne poluprovodnike, fizičku veštačku inteligenciju (Physical AI) i AI data centre.

Nove projekcije pokazuju da će vršno opterećenje mreže u Južnoj Koreji do 2040. godine dostići između 158,4 i 165 gigavata (GW). To je skok za čak 26,8 GW u odnosu na procene sa početka godine – što je količina energije jednaka kapacitetu od čak 19 vodećih reaktora tipa APR1400.

Kako izgleda korejski model građanskog veća?

Umesto prostog referendumskog pitanja „za ili protiv“, Seul primenuje metod tzv deliberativne demokratije.

Nezavisni komitet od 11 članova (sastavljen od stručnjaka za sociologiju, statistiku, upravljanje konfliktima i etiku, bez direktnog finansijskog interesa u nuklearnoj industriji) nadgledaće rad građanskog panela. Nasumično izabrani građani proći će kroz proces edukacije, nakon čega će se kroz više krugova debata i anketa meriti kako se njihovi stavovi menjaju pre i posle argumentovane rasprave. Stručnjaci za nuklearnu energiju i energetiku služiće isključivo kao savetodavno telo za pružanje tehničkih činjenica.

Iako nedavna istraživanja javnog mnjenja (Korea Research International) pokazuju da preko 80% građana podržava izgradnju novih nuklearki radi stabilnosti mreže, vlada insistira na proceduri konsultovanja javnosti pre donošenja konačne investicione odluke.

Komentar: lekcija o građanskom legitimitetu

Slučaj Južne Koreje izuzetno je dragocen analitički primer za čitav region Zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju, gde se strateške energetske odluke i uvođenje novih tehnologija i dalje pretežno posmatraju kroz prizmu potpisivanja memoranduma i tehnokratskog stavljanja javnosti pred svršen čin.

Koreja demonstrira potpuno drugačiji pristup: nuklearna tranzicija (iako nismo sigurni da u Koreju uopšte ima neke “tranzicije” ka nuklearnoj energiji, obzirom da je u pitanju zaista civilna nuklearna “sila”) ne može imati dugoročnu stabilnost bez dubokog građanskog legitimiteta.

Iako Seul ima neuporedivo jači industrijski argument od bilo koga u Evropi – direktnu pretnju da AI i industrija čipova ostanu bez struje – južnokorejska država ne preskače demokratske stepenice i zvaničnici shvataju da je reč o investicijama koje vezuju državni budžet, prostor i bezbednost na narednih 60 do 80 godina. Pa tako pokretanje građanskog veća, posebno u ovom obliku, uprkos tome što ankete već pokazuju visoku podršku nuklearkama, služi da se javnost pretvori u suinvestitora i partnera u odlučivanju, a ne u pasivnog posmatrača.

Za regionalne donosioce odluka, korejski model je opomena ali pomalo i lekcija: legitimitet nuklearnih projekata ne gradi se marketingom, već transparentnim polaganjem računa, odmeravanjem alternativa i otvorenom debatom o tome kakvu energetsku i ekonomsku budućnost društvo zaista želi.

Izvor: Koreajoongangdaily

S.A.