Diverzifikacija mimo Moskve: SAD i Turska potpisale grant od 2 miliona dolara za razvoj SMR mreže

Turska državna kompanija za nuklearnu energiju TUNAS i Američka agencija za trgovinu i razvoj (USTDA) potpisale su u Njujorku sporazum o grantu u vrednosti od oko 2 miliona dolara. Sredstva su namenjena izradi tehničkih, regulatornih i finansijskih studija za uvođenje malih modularnih reaktora (SMR) u Turskoj, izveštava Al-Monitor

Sporazumu su prisustvovali turski ministar energetike Alparslan Bajraktar i zamenik direktora USTDA Tomas Hardi.

Istraživanje američkih tehnologija i privatnog kapitala

Grant u iznosu od 2 miliona dolara finansiraće jednogodišnju tehničku pomoć i izradu studija koje treba da postave institucionalni i regulatorni okvir za uključivanje turskih privatnih kompanija u SMR projekte.

Kako navode iz USTDA, cilj programa je i procena kako vodeći američki dizajneri reaktora mogu odgovoriti na specifične potrebe turskog tržišta, čime se američkim nuklearnim kompanijama otvara ulazna kapija za plasman tehnologije u Turskoj.

Turski cilj: 12 velikih reaktora i 5.000 megavata u SMR kapacitetima

Turska planira masivno širenje nuklearnog sektora sa ciljem da do 2050. godine iz nuklearnih izvora pokriva između 10% i 15% ukupne potrošnje električne energije.

Nacionalna strategija predviđa:

• Prva elektrana (Akuju): četiri reaktora ukupne snage 4.800 MW koje gradi ruski Rosatom na obali Sredozemnog mora (projekat vredan 20 milijardi dolara, čije se prvo stavljanje na mrežu očekuje tokom 2026. godine).
• Preostalih 8 velikih reaktora: planirani na lokacijama Sinop (Crno more) i Trakija (severozapad zemlje). Turska o ovim lokacijama paralelno pregovara sa Južnom Korejom, Kanadom, Kinom i Rusijom.
• Mali modularni reaktori (SMR): ukupno 5.000 megavata instalisane snage u SMR jedinicama do 2050. godine.

Komentar: geopolitičko balansiranje na nuklearnom terenu

Potpisivanje granta u Njujorku predstavlja nastavak turske strategije pragmatičnog geostrateškog balansiranja. Dok je izgradnja prve elektrane u Akujuu u potpunosti povarena ruskom Rosatomu kroz model „Build-Own-Operate“ (BOO), Ankara aktivno traži alternative za naredne faze kako bi izbegla dugoročnu stopostotnu energetsku i tehnološku zavisnost od Moskve.

Uvođenje SAD u SMR segment, uz pregovore sa Kanadom, Južnom Korejom i Kinom za konvencionalne blokove, pokazuje kako države u ekspanziji koriste konkurenciju globalnih nuklearnih dobavljača. Za Tursku, nuklearna energija nije samo pitanje dekarbonizacije i industrijske struje, već ključni instrument spoljne politike kojim se održava ravnoteža između Vašingtona i Moskve.

Ono, što, pak, ostaje kao utisak – je i kapacitet Turske da strateški razvija sopstvene kapacitete onkraj veoma ograničenog BOO modela koji je – ispostavlja se – samo ulazna tačka za nuklearnu industriju. U konačnici: veoma mudro i ambiciozno. 

Izvor: Al-Monitor 

S.A.