Započeta izgradnja drugog reaktora na nuklearnoj elektrani Džaojuan u Kini
U kineskoj provinciji Šandong izliven je prvi zaštitni beton za reaktorsku zgradu bloka 2 nuklearne elektrane Džaojuan. Reč je o drugom od ukupno šest planiranih reaktora domaće tehnologije Hualong One na ovoj lokaciji
Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) i njena podružnica CNECC započele su izlivanje betona 5. Septembra, a obimni radovi na temelju reaktora obuhvataju kontinuirano izlivanje oko 8.800 kubnih metara betona u trajanju od blizu 60 sati.
Projekat vodi i finansira Shandong Zhaoyuan Nuclear Power Company, podružnica kompanije China General Nuclear (CGN), kojoj je ovo ujedno i prvi nuklearni projekat u obalnoj provinciji Šandong. Ukupna vrednost investicije za svih šest reaktora procenjena je na oko 16,9 milijardi dolara (120 milijardi juana).
Prva faza projekta (blokovi 1 i 2) dobila je odobrenje Državnog saveta Kine u avgustu 2024. godine, dok je prvi beton za Blok 1 izliven u novembru 2025.
Inovativni rashladni sistem i energetski učinak
Svaki od šest reaktora tipa Hualong One imaće snagu od približno 1,2 gigavata (GW), što daje ukupni instalirani kapacitet elektrane od 7,2 gigavata te će po završetku gradnje Džaojuan godišnje proizvoditi oko 50 teravatčasova (TWh) električne energije – što je otprilike dovoljno za potrebe oko pet miliona stanovnika.
A mi izdvajamo da projekat donosi i jednu značajnu tehnološku novinu: Džaojuan je prva nuklearna elektrana u Kini koja primenjuje velike rashladne tornjeve sa sekundarnim kruženjem morske vode. Svaki blok biće opremljen prirodnim rashladnim tornjem visine 203 metra sa površinom prskanja vode od 16.800 kvadratnih metara, čime se direktni izvor hlađenja konvencionalnog ostrva preusmerava sa okeana na atmosferu.
Izgradnja svakog bloka planirana je u roku od 50 do 60 meseci od početka radova.
Komentar
Dakle, još jedna rutinska potvrda činjenice da Kina trenutno predvodi globalnu nuklearnu industriju uz ogromnu marginu u odnosu na ostatak sveta. A ključna prednost Pekinga ne leži samo u političkoj volji, već u nezabeleženom industrijskom kapacitetu i operativnom know-how-u. Izgradnja reaktora u roku od svega 50 do 60 meseci, uz paralelno vođenje desetina gradilišta širom zemlje, stvorila je visoko optimizovan lanac snabdevanja i uvežbanu radnu snagu. Zapadne zapadne zemlje muku muče sa skokovima cena, gubitkom inženjerskog kadra i kašnjenjima projekata od po nekoliko godina, a Kina je standardizacijom dizajna i kontinuitetom gradnje pretvorila podizanje nuklearnih elektrana u efikasan, gotovo serijski industrijski proces.
Izvor: World Nuclear News
S.A.