Složeni hidrotehnički radovi na Dunavu radi stabilizacije snabdevanja vode za NE Černavoda
Nadležne službe u Rumuniji sprovode obimne hidrotehničke radove na sektoru Dunava u blizini Nuklearne elektrane Černavoda, sa ciljem trajnijeg regulisanja dotoka vode do usisnih kanala elektrane. U pitanju je kombinacija hitnijih i radova sa ciljem nešto trajnijeg rešavanja problema eventualne pojave suše u narednim godinama
Rad dva rumunska CANDU reaktora obustavljen je polovinom avgusta usled izuzetno niskog vodostaja, kada je protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao na oko 1.300 kubnih metara u sekundi — što je približno samo trećina višegodišnjeg proseka za ovaj period godine.
Nakon početnih radova koji nisu dali željeni efekat na podizanje nivoa vode na samom usisu, Nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) usvojio je nov, obuhvatniji koncept hidrotehničkih mera.
Gradnja usmeravajućih objekata i akumulacioni resursi
Težište aktivnosti prebačeno je sa privremenih improvizacija na održivija inženjerska rešenja u samom rečnom koritu:na rukavcu Stari Dunav u toku je izgradnja akvedukta i poprečne usmeravajuće brane. Cilj ovih objekata je dugoročnije preusmeravanje dela rečnog toka direktno ka kanalu Dunav—Crno more, odnosno ka napojnom bazenu iz kojeg se snabdevaju rashladni sistemi elektrane. U isto vreme, ekipe Uprave za donji tok Dunava (AFDJ) i preduzeća Apele Române izvode obimne radove na produbljivanju rečnog dna radi uklanjanja nanosa koji opstruiraju protok.
Specijalizovani timovi Ministarstva odbrane, uključujući vojne ronioce i geodete, angažovani su na podvodnim i topobatimetrijskim merenjima kako bi se obezbedila preciznost hidrotehničkih zahvata a kompanija Hidroelectrica koordinisano ispušta dodatnih 50 m³/s vode iz akumulacija na reci Olt, dok se kanal Dunav—Crno more koristi kao dodatna operativna rezerva. Na samoj lokaciji predviđeno je i postavljanje mobilnih pumpi velikog kapaciteta za održavanje radnog pritiska ako to bude potrebno.
Dok se izvoze radovi na Dunavu, nedostatak kapaciteta iz Černavode (oko 1.400 megavata) privremeno je kompenzovan angažovanjem dve termoelektrane na ugalj i uvozom. Iz Ministarstva energetike navode da je elektroenergetski sistem stabilan i da nema poremećaja u snabdevanju potrošača.
Komentar
Aktivnosti na Dunavu kod Černavode pokazuju indikuju sa ad-hoc mera na strukturnije inženjersko rešavanje problema korišćenja vode u uslovima letnjih hidroloških minimuma. Za razliku od mađarskog scenarija u Pakšu, gde su primenjene brze vanredne mere podizanjem podvodnih pregrada i potapanjem barži, rumunski prilaz sa izgradnjom akvadukta i brana na Starom Dunavu predstavlja pokušaj stvaranja nešto trajnije hidro-infrastrukture koja bi ubuduće smanjila osetljivost elektrane na ovakve sezonske padove vodostaja.
Ova situacija ukazuje na nekoliko važnih operativnih zaključaka. Prvi je svakako da elektrane sa otvorenim sistemom hlađenja izgrađene na velikim rečnim tokovima moraju prilagoditi svoje usisne mehanizma ovakvim promenjenim i potencijalno veoma niskim hidrološkim režimima.
Druga stvar koju bi trebalo “pokupiti” je da privremeno vraćanje u pogon termokapaciteta na ugalj potvrđuje da elektroenergetski sistemi u tranziciji i dalje zavise od konvencionalnih rezervi kako bi premostili ispad velikih baznih elektrana tokom ekstremnih vremenskih prilika.
Iskustva iz ove poprilčno dramatične sezone sigurno će pružiti ključno iskustvo za projektovanje rashladnih sistema za buduće blokove 3 i 4. Glavno pitanje je da li će se za nove jedinice zadržati čist otvoreni sistem ili će se projektovati kombinovani mehanizmi sa rashladnim tornjevima i dodatnim akumulacijama. A konačna odluka će zavisiti primarno od ekonomske računice: da li je instaliranje zatvorenog sistema hlađenja skuplje ili jeftinije od zaustavljanja nuklearki na par nedelja, jednom ili dva puta u toku operativnog života. Odnosno – procene hidroloških trendova za sledećih osamdeset do sto godina.
Svakako nije laka odluka.
Izvori: CEE Energy News / Romania Insider
S.A.