NE Pakš vraća pun kapacitet nakon suše i pada vodostaja Dunava
Stabilizacija vodostaja Dunava i interventni inženjerski radovi omogućili su postepeno pokretanje zaustavljenih reaktora u jedinoj mađarskoj nuklearnoj elektrani
Jedina mađarska nuklearna elektrana Pakš (kapaciteta 2 gigavata) planira povratak na pun radni kapacitet do sredine ove nedelje, nakon što su suša i rekordno nizak vodostaj Dunava tokom leta ugrozili proces hlađenja i primorali elektranu na drastično smanjenje proizvodnje — na svega oko 10 odsto u najkritičnijem periodu.
Dva od tri privremeno zaustavljena reaktora već su vraćena na mrežu tokom vikenda, čime je snaga elektrane porasla sa 1 na 1,4 gigavata. Očekuje se da do srede svih četiri bloka dostignu maksimalnih 2.000 megavata.
Kako bi se sprečilo potpuno zaustavljanje elektrane koja pokriva oko 40 odsto potreba Mađarske za električnom energijom, nadležne službe su morale da primene vanredne mere – potopljene su dve barže u blizini elektrane i izgrađena je podvodna pregrada kako bi se veštački podigao nivo vode na usisu.
Vlasti u Budimpešti najavile su da pripremaju dugoročne zakonske i klimatske mere kako bi se modernizovalo upravljanje vodnim resursima, jer se zbog učestalih suša slični rizik po hlađenje reaktora očekuje i narednih godina.
Komentar
Događaji u Pakšu i Černavodi su ogolili jednu od ranjivosti nuklearnih elektrana starije generacije sa otvorenim sistemom hlađenja: zavisnost od hidroloških prilika i temperature rečnih tokova. Kada vodostaj padne ili temperatura reke pređe zakonski definisane granice, operatori su primorani da obaraju snagu ili potpuno gase blokove – ne zbog defekta na samom reaktoru ili opasnosti po reaktore, već zbog zaštite rečnog ekosistema i nedovoljnog protoka vode za ostale potrebe elektrane.
Interventno potapanje barži i podizanje podvodnih barijera na Dunavu predstavlja impresivno improvizovano inženjersko rešenje, ali to nije dugoročna strategija. Ovaj slučaj iz našeg neposrednog susedstva direktna je opomena i lekcija za sve regionalne projekte: u eri ubrzanih klimatskih promena, planiranje novih nuklearnih kapaciteta (uključujući i Pakš II, ali i potencijalne regionalne lokacije) mora primarno računati na zatvorene sisteme hlađenja sa rashladnim tornjevima ili dodatne akumulacije, kako rečna hidrologija ne bi ugrožavala energetsku bezbednost u najtoplijim mesecima.
Izvori: Montel News / UNN / Serbian News Media
S.A.