Krško obara snagu na 80 odsto zbog zaštite Save. Mrežni pritisak u regionu
Uprava Nuklearne elektrane Krško (NEK) saopštila je da u noći između srede i četvrtka postupno smanjuje snagu reaktora na 80 odsto kapaciteta usled dugotrajnih, ekstremnih hidroloških i meteoroloških uslova na reci Savi javlja Balkan Green Energy News. Ovo je prvi put od 2003. godine da je zajednička slovenačko-hrvatska elektrana primorana na ovakvu redukciju rada usled hidroloških ograničenja
Odluka o obaranju snage doneta je striktno u skladu sa ekološkim dozvolama i regulatornim standardima. Naime, propisi nalažu da prosečna dnevna temperatura Save na mestu potpunog mešanja (u bazenu Hidroelektrane Brežice) ne sme da pređe 28 °C, dok prosečno dnevno zagrevanje reke izazvano radom elektrane ne sme biti veće od 3 °C.
Iz NEK-a napominju da su tokom proteklih toplih meseci uspevali da održe rad u punoj snazi zahvaljujući radu rashladnih tornjeva, koji su preuzimali deo termičkog opterećenja. Međutim, kombinacija istorijski niskog protoka i visokih temperatura vode zahtevala je plansko i kontrolisano obaranje snage, sa mogućnošću daljeg redukovanja ukoliko se suša nastavi.
Podsećanje: krize na Dunavu i Savi
Odluka u Krškom dolazi kao novi udar na stabilnost elektroenergetskog sistema jugoistočne i centralne Evrope, koji se već danima bori sa ozbiljnim deficitom bazne energije:
- Ispadanje i obaranje snage u Pakšu i Černavodi: poslednji operativni reaktor mađarske NE Paks potisnut je na rad sa tek 10 odsto snage, dok je u Rumuniji NE Černavoda bila prinuđena da potpuno ugasi Blok 1 i aktivira uvoz struje iz Ukrajine radi pokrivanja mrežnog deficita.
- Kumulativni udar na regionalnu mrežu: redukcijom snage u Krškom, gotovo celokupna rečno hlađena nuklearna flota u slivu Dunava i Save nalazi se u nekom režimu smanjene proizvodnje, u trenutku kada su i hidroelektrane na istorijskim minimumima proizvodnje.
Komentar
Krško delimično pokriva bazne potrebe i Slovenije i Hrvatske. Smanjenje snage u trenucima kada je celokupno regionalno tržište pod pritiskom visokih uvoznih cena stavlja dodatni teret na prenosne sisteme i potvrđuje da je hidrološki rizik postao primarni izazov za letnju stabilnost mreže na Balkanu.
A podatak da je NEK zahvaljujući rashladnim tornjevima uspevala da izdrži dosadašnji talas tropskih vrućina pokazuje koliko su ovi pomoćni rashladni sistemi presudni za operativnu fleksibilnost (Krško ima aktivne rashladne uređaje a ne paraboličke tornjeve, na fotografiji koju koristimo oni su na levom kraju fotografije). Budući projekti u regionu (uključujući potencijalni Blok 2 u Krškom, nove reaktore u Bugarskoj i Rumuniji) moraju projektovati dalekorobusnije zatvorene sisteme hlađenja koji bi proužili određenu rezilijenciju nuklearnim postrojenjima u ovakvim ekstremnim okolnostima.
Izvor: Balkan Green Energy News
S.A.