Suša parališe nuklearke na Dunavu: Černavoda potpuno zaustavljena, Pakš obara snagu na 60 odsto
Izuzetno nizak vodostaj Dunava i višenedeljna suša u celom slivu izazvali su ozbiljnu energetsku krizu u Jugoistočnoj Evropi. Rumunski državni operator Nuclearelectrica doneo je odluku o potpunom, kontrolisanom zaustavljanju oba bloka Nuklearne elektrane Černavoda, dok je mađarski Pakš bio prinuđen da ugasi jedan od četiri reaktora i smanji ukupnu proizvodnju elektrane na oko 60 odsto kapaciteta
Ova dva vanredna događaja uklonila su sa regionalne mreže blizu 2.500 megavata bazne snage u trenutku kada su letnji pikovi potrošnje na vrhuncu.
Černavoda: istorijski nizak protok vode primorao gašenje
Nakon što je početkom nedelje iz predostrožnosti ugašen Blok 1, Nuclearelectrica je u sredu obavestila Bukureštansku berzu da započinje kontrolisano zaustavljanje i Bloka 2.
„Ove mere su preventivne i imaju za cilj zaštitu nuklearne bezbednosti i pouzdanosti postrojenja“, navodi se u zvaničnom saopštenju rumunskog operatora.
Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Ilije Bolojan, potvrdio je da dva reaktora u Černavodi obično pokrivaju oko 20 odsto ukupne potrošnje struje u zemlji (oko 1.300 megavata) i pozvao je građane i industriju na štednju, posebno u kritičnom periodu između 20:00 i 23:00 časa.
Prema podacima nacionalne uprave Apele Române, protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao je na oko 1.500 kubnih metara u sekundi — što je jedva trećina višegodišnjeg julskog proseka (4.750 kubnih metara po sekundi) i opasno blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine (1.400 kubika po sekundi).
Pakš: pontoni, dizalice i ukidanje ekoloških limita
Slična drama odvija se i malo uzvodno – u Mađarskoj. Elektrana Pakš, koja pokriva gotovo polovinu mađarskih potreba za električnom energijom sa svoja četiri reaktora ruske konstrukcije ukupne snage 2 gigavata, smanjila je rad na tri bloka i u potpunosti zaustavila jedan reaktor.
Kako bi obezbedile dostatno rashlađivanje i ublažile dalje padove nivoa vode, mađarske vlasti su u blizini elektrane stacionirale četiri crpna pontona i dve plutajuće dizalice. Mađarska je prethodno tokom juna morala privremeno da suspenduje ekološka ograničenja o maksimalnoj dozvoljenoj temperaturi vode koja se iz elektrane vraća u reku, ali je dalji pad vodostaja ipak primorao redukciju rada.
O klimatskom riziku
Ovaj potpuno vanredni talas isključenja na Dunavu izbija u prvi plan tematsku celinu o kojoj se u regionalnim nuklearnim debatama retko govori: nuklearna energija nije samo pitanje reaktora i ove ili one reaktorske tehnologije, već i profane hidrologije koja poslednjih godina menja svoje profile usled klimatskih promena.
Elektrane kao što su Černavoda i Paks projektovane su sa konceptom takozvanog “otvorenog” protočnog hlađenja, koji pretpostavlja stabilan i potencijalno nepresušan rečni tok pored elektrane. Međutim, učestalost ekstremnih suša u Evropi pokazuje da države koje planiraju nove kapacitete – bilo da je reč o projektu Pakš II, proširenju Černavode (blokovi 3 i 4) ili potencijalnim projektima u Srbiji – više ne mogu računati na reke kao potpuno bezgranične i nepresušne rashladne ponore i moraju početi računati i sa potencijalnim sličnim sušama.
Svako buduće planiranje ljudske i tehničke infrastrukture vrlo će verovatno morati u računicu da ubaci ili izgradnju rashladnih tornjeva sa zatvorenim prstenom. U suprotnom, potencijalno najpouzdaniji izvor bazne energije u najtoplijim mesecima postaje i najranjiviji deo energetskog sistema.
Izvor: Romania Insider / TVP News / Reuters / EUalive
S.A.