Svaki gram je zabeležen: IAEA lansirala globalnu interaktivnu mapu istrošenog nuklearnog goriva

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila je svoj prvi interaktivni digitalni onlajn alat koji prikazuje precizne podatke o količini i lokacijama skladištenja istrošenog nuklearnog goriva širom sveta, razvrstane po zemljama, regionima i tipovima skladišta 

Prema podacima iz IAEA izveštaja (Global Spent Nuclear Fuel Inventory), ukupna svetska količina istrošenog nuklearnog goriva proizvedenog u komercijalnim elektranama iznosi oko 448.000 tona teškog metala (standardna jedinica za uranijum i druge teške elemente u gorivu). Od te količine, tri četvrtine se trenutno nalazi u skladištima, dok je jedna četvrtina prerađena.

Izveštaj precizira da se 41 odsto istrošenog goriva čuva u takozvanom vlažnom skladištu – uglavnom u namenskim bazenima za hlađenje koji se nalaze uz same reaktore ili u centralizovanim bazenima. Dodatnih 31 odsto nalazi se u suvom skladištu, koje podrazumeva upotrebu betonskih i čeličnih kontejnera (kasks), namenskih zgrada i modularnih sistema za suvo čuvanje pod kontrolisanim uslovima.

Oko 126.000 tona teškog metala je do sada ponovo prerađeno, čime se korisni materijali izdvajaju i pretvaraju u novo gorivo, što smanjuje ukupnu količinu radioaktivnog otpada i potrebu za iskopavanjem prirodnog uranijuma. Podaci za ovu interaktivnu mapu prikupljeni su tokom izveštajnog ciklusa za 2025. godinu od država potpisnica Zajedničke konvencije o bezbednosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, i dopunjeni javno dostupnim informacijama.

Amparo Gonzalez Espartero, tehnički rukovodilac u Odeljenju za nuklearni gorivni ciklus i tehnologiju otpada IAEA, izjavila je da ovaj alat strukturiranim prikazom globalnih zaliha olakšava tehničke analize i informisanu debatu o dugoročnim strategijama upravljanja otpadom između država i zainteresovanih strana.

Podaci za Sloveniju i NE Krško

Pogledali smo kako na ovoj mapi kotira Slovenija, prvenstveno zbog susedstva, ali i zbog činjenice da je Nuklearna elektrana Krško izgrađena zajedničkim naporima. Prema zvaničnim podacima koje aplikacija IAEA prikazuje, Slovenija trenutno poseduje ukupno 185 tona istrošenog goriva koje se nalazi u bazenima za hlađenje (vlažno skladište) što čini oko 0,1% ukupne svetske količine goriva u rashladnim bazenima, dok je dodatnih 230 tona smešteno u vertikalnim kontejnerima u okviru novoizgrađenog suvog skladišta na lokaciji elektrane – 0,5% svetskog istrošenog nuklearnog goriva koje se čuva na ovaj način. 

Komentar

Ovu aplikaciju iskreno pozdravljamo – oko nuklearnog otpada se veoma sistematično (a bojimo se: i planski) proizvodi čitav sistem stereotipa i potpuno neutemeljenih verovanja koje ponekad uzimaju čak i oblike vizuelnih tropa (na primer u seriji “Simpsonovi” gde se nuklearni otad prikazuje kao nešto što se stavlja u žute buriće i baca u reku). 

Ti su stereotipi apsolutno i potpuno neutemeljeni a sada zaista u realnom vremenu možete potražiti svaki gram istrošenog nuklearnog goriva danas u svetu i razvejati ovu mitologiju o “nuklearnom otpadu”. Jer istrošeno nuklearno gorivo je najpažljivije i najsistematičnije praćen “otpad”. 

Odnosno, kako neki ljudi koji se bave nuklearnom industrijom vole da kažu “ne postoji “problem nuklearnog otpada”, postoji samo industrijski proces kojim se ono bezbedno odlaže”, a dizanje prašine oko “nuklearnog otpada” da bi se kritikovala nuklearna industrija je, po našem mišljenju, “kucanje na pogrešna vrata”.  

Izvor: World Nuclear News / IAEA 

S.A.