Koje sankcije? Bugarska: dozvola za uvoz ruskih komponenti za Kozloduj
Veće ministara Bugarske zvanično je odobrilo novo izuzeće od sankcija Evropske unije, čime je državnoj nuklearnoj elektrani Kozloduj omogućeno da nastavi sa uvozom neophodnih komponenti, opreme i rezervnih delova iz Ruske Federacije
Kako prenosi zvanična bugarska novinska agencija BTA a nama dalje WNN, održavanje najvišeg nivoa tehničke i nuklearne bezbednosti, kao i neprekidna proizvodnja električne energije, predstavljaju apsolutni prioritet za državu. Budući da je ogroman deo sistema i opreme u Kozloduju ruskog porekla, redovne isporuke originalnih delova od strane projektanata i proizvođača ključna su garancija za bezbedan rad elektrane.
Koliko je ova zavisnost kritična na terenu pokazalo se i tokom protekle zime. Blok 6 je u tom periodu 2 puta bio isključivan sa mreže zbog tehničkih problema koji su direktno povezani sa poteškoćama u nabavci zamenskih delova od ruskog dobavljača usled režima sankcija i ova odluka Sofije ima za cilj da spreči ponavljanje takvih energetskih rizika u budućnosti.
Nuklearka Kozloduj, smeštena na severozapadu Bugarske na Dunavu, proizvodi oko 34% ukupne električne energije u zemlji. Elektrana trenutno upravlja sa 2 operativna bloka ruske proizvodnje tipa VVER-1000 (blokovi 5 i 6), koji su prošli kroz opsežne programe modernizacije i produženja životnog veka sa 30 na 60 godina. Inače, blok 5 je sinhronizovan na mrežu 1987. godine, a blok 6 1991. godine.
Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Evropska unija je uvela niz paketa sankcija Moskvi, ali je bugarska vlada sada ipak donela odluku da suspenduje primenu delova Uredbe Veća EU broj 833/2014. Ova odluka omogućava sklapanje i realizaciju javnih nabavki sa ruskim ugovornim stranama, a izuzeće će važiti tokom celog trajanja ugovora o isporuci.
Zapadni AP1000 reaktori tek posle 2035. godine
Iako je Bugarska primorana na privremene kompromise sa Moskvom radi održavanja tekuće bezbednosti, njena dugoročna strategija je potpuni raskid sa ruskom tehnologijom. Plan države predviđa izgradnju 2 nova bloka na lokaciji Kozloduj američke tehnologije AP1000 kompanije Westinghouse.
Prema zvaničnim rokovima, cilj je da prvi američki reaktor (blok 7) uđe u pogon 2035. godine, dok bi drugi (blok 8) trebalo da bude operativan 2037. godine. Ukupni kapacitet ova dva nova bloka iznosiće 2300 megavata, što će premašiti snagu od 1760 megavata koliko su imala 4 bloka koji su zatvoreni. Bugarska vlada je takođe naglasila da će joj do 2050. godine biti potrebni dodatni kapaciteti kako bi se u potpunosti zamenili postojeći ruski blokovi 5 i 6.
Komentar
A mi vest izdvajamo zbog najmanje dve stvari. Jedna je prosta činjenica da nam se dešava u komšiluku.
Druga je pak dosta kompleksnija. Naime, ova vest demonstrira jedinstven nivo integrisanosti nuklerne industrije: evropske sankcije Rusiji su veoma oštre, evropska komisija i administracija su veoma rigorozne što se tiče sankcija Rusiji i retko šta se “dozvoljava”; ali kada je u pitanju nuklearna industrija i nuklearna bezbednost – izgleda da ipak ima nešto što je moćnije od geopolitičkog interesa, ma koliko on danas izgledao kao “dugoročan” i “strateški”. Jer i inače – sankcije Rusiji kao da ne postoje kada je u pitanju saradnja u ovoj sferi: režimi sankcija u nuklearnoj industriji su uvedeni i naizgled su rigirozni ali u njih su unapred ugrađeni i mehanizmi zaobilaženja; pa se SAD i dan danas za gorivo i gorivne komponente oslanja na uvoz iz Rusije.
Naravno, valja imati u vidu i da postoji i druga strana ove priče – ona Ruska, odnosno i Rusija bi trebalo da pristane na to da Bugarskoj proda komponente o kojima je reč, što ne mora da bude i zagarantovano: Bugarska je prestala da kupuje gorivo od Rusije za Kozloduj još pre par godina i njen je dugoročni plan – da ponovimo – “potpuni raskid sa ruskom tehnologijom”, te je pitanje da li Rusija uopšte želi i treba da ima bilo kakvu odgovornost za bugarska nuklearna postrojenja.
A valja dodati i još jednu stvar: realtivno veliki broj zemalja Istočne Evrope se nalazi u posve sličnoj situaciji – baštini sovjetsku tehnologiju VVER reaktora ali kao svoj manifestni cilj ima odustajanje od ruske tehnologije: Češka, Slovačka i Ukrajina (Rumunija je svoju nuklearnu tehnologiju kupila od Kanade, pa se ne nju ovo zbog toga ne odnosi) – pa će sasvim zanimljivo biti posmatrati šta će se dešavati u tim zemljama ukoliko se budu našle u sličnoj situaciji kao i Bugarska.
Ova nam je situacija, priznajemo, izuzetno zanimljiva pa ćemo je veoma pažljivo pratiti u budućnosti.
Izvor: World Nuclear News
S.A.