Rosatom nastavlja izgradnju blokova 2 i 3 nuklearke Bušer u Iranu
Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov potvrdio je da ruska državna korporacija nastavlja radove na izgradnji drugog i trećeg bloka nuklearne elektrane Bušer u Iranu. Prema njegovim rečima, reaktorska posuda za blok 2 je završena više od 60 odsto, parogeneratori su na putu, a isporuka ključne teške opreme na gradilište planirana je za narednu godinu
Nakon vojnih udara koje su SAD i Izrael izveli krajem februara na ciljeve u Iranu, radovi su privremeno usporili, ali Lihačov ističe da se situacija stabilizuje. Na samom gradilištu trenutno se nalazi 20 stručnjaka Rosatoma, dok je oko 2.200 radnika iranskih podizvođača već vraćeno na posao.
„Glavni radovi trenutno su fokusirani na armiranje i betoniranje bloka 2, a broj iranskih radnika svakodnevno raste. Istovremeno, nastavljamo sa livenjem i kovanjem metalurških otkovaka za opremu namenjenu bloku 3“, izjavio je šef Rosatoma, dodajući da ruski stručnjaci čekaju potpuni prestanak bezbednosnih rizika kako bi se u punom sastavu vratili u Iran.
Zvanična agencija TASS prenosi da prvi blok nuklearke Bušer (reaktor VVER snage 915 megavata, pušten u rad 2011. Godine, ali “ugrađen” u konstrukciju i reaktorsku halu predviđenu za Simensov reaktor) sve vreme funkcioniše bez ikakvih smetnji i radi sa 100 odsto kapaciteta.
Novi blokovi 2 i 3 koristiće rusku tehnologiju VVER-1000 od samog početka: izgradnja bloka 2 započeta je 2019. godine, a tokom prošle godine uspešno je montirana takozvani „hvatač jezgra” (core catcher) kao ključni sistem pasivne bezbednosti, dok je početkom ove godine postavljen i treći nivo unutrašnjeg zaštitnog omotača (containment building). Prema ranijim planovima, ciljani rok za puštanje bloka 2 u rad je 2029. godina.
Iranske vlasti ne odustaju od svojih dugoročnih energetskih ciljeva i planiraju da do 2041. godine dostignu čak 20 gigavata nuklearnog kapaciteta. U sklopu te strategije, Iran i Rosatom su prošle jeseni potpisali i poseban memorandum o saradnji na razvoju i izgradnji malih modularnih reaktora (SMR).
A slučaj nuklearke Bušer izdvajamo jer je verovatno najekstremniji primer geopolitičke otpornosti u modernoj nuklearnoj industriji: radovi na terenu u Iranu se nastavljaju svega nekoliko nedelja nakon direktnog i izuzetno ozbiljnog vojnog sukoba u regionu a to pokazuje da su veliki nuklearni projekti generalno imuni na kratkoročne političke i bezbednosne potrese. Za naš portal je ovde najvažnija lekcija o žilavosti industrijskog lanca snabdevanja, možda baš posebno onog Rosatomovog – koji pokazuje izuzetnu agilnost i sposobnost da upravlja projektima na stranim tržištima čak i u uslovima visoke krize.
Izvor: TASS / Rosatom / World Nuclear News
S.A.