Data centri Ante Portas: „Pantheon“ u Topuskom
Projekat „Pantheon“, najavljen kao najveća investicija u istoriji Hrvatske i jedna od najvećih privatnih američkih investicija u Evropi ikada, transformisaće opštinu Topusko u globalno čvorište veštačke inteligencije. Sa ukupnom vrednošću koja dostiže neverovatnih 50 milijardi evra, ovaj kampus od 1 gigavata snage otvara pitanje: po koju cenu dolazi digitalna nadmoć?
Na nedavno održanom samitu Inicijative tri mora u Dubrovniku, američka investiciona grupa Pantheon Atlas LLC otkrila je detalje o projektu koji prevazilazi sve dosadašnje okvire. Reč je o „AI fabrici“ građenoj po Nvidia standardima, koja će se prostirati na preko 120 hektara (sa potencijalom širenja na 180).
Za razliku od tradicionalnih centara, „Pantheon“ se postavlja kao sistem „iza brojila“ (behind-the-meter). To znači da će imati sopstvene izvore energije kako bi izbegao preopterećenje nacionalne mreže pa, koliko smo ispratili, trebalo bi da budu izgrađeni solarna elektrana od 500 megavata i gigantski baterijski sistem kapaciteta 8.000 megavatčasova (koji razvija Greenvolt u vlasništvu KKR-a), a o veličini projekta govori i to da bi ova baterija danas bila najveća na svetu. Takođe, biće izgrađena i četiri nezavisna dalekovoda od 400 kilovata koji će omogućiti integraciju čak 5,2 gigavata obnovljive energije u hrvatsku mrežu.
Međutim, i ovde se javlja australijski paradoks o kojem smo malopre pisali: da bi se održao rad ovakvog potrošača, neophodna je stabilnost koju sunce i baterije teško mogu pružiti same. Pa iako investitori obećavaju „potpunu obnovljivost“, ostaje pitanje koliki će biti stvarni pritisak na proiozvodne kapacitete.
Ekološki otisak: voda i minerali
I iako se naglašava da data centar neće koristiti javni vodovod, već sopstvene bunare i zatvoreni sistem isparavanja, ekološki izazov ostaje: masovna isparavanja na nivou od 1 gigavata mogu lokalno promeniti mikroklimu, stvarajući „toplotna ostrva“. A tome dodajemo i da ostaje i enormni rudarski otisak: baterijski sistem od 8.000 megavatčasova zahteva enormne količine litijuma, kobalta i bakra.
Investitori tvrde da će infrastruktura u vrednosti od 500 miliona evra (putevi, optika, trafostanice) nakon izgradnje biti predata državi kao javno dobroa projekat bi trebalo da otvori 3.000 radnih mesta tokom gradnje i 1.500 stalnih pozicija, uz procenjenih 6.000 posrednih poslova.
A „Pantheon“ je signal da je Hrvatska otvorena za kapital najvišeg kalibra, kako kaže osnivač Jako Andabak. Ipak, u svetlu globalne gladi AI sektora za energijom, Topusko postaje primer onoga što profesor Verbić naziva „ekološkom bombom“ ako se njime ne upravlja transparentno. Pitanje za Srbiju i ostale u regionu ostaje: da li je ovo put u digitalnu budućnost ili energetska zamka u kojoj postajemo „servisni centar“ za globalne AI gigante?
A moramo još nešto da dodamo: nastali smo kao portal koji prati energetiku iz rakursa nuklearne industrije, ali sve više i češće pratimo sumanutu potrošnju električne energije koji generišu data centri i strahoviti ekološki otisak koji oni imaju. I gotovo smo sasvim sigurni da će data centri u budućnosti biti centralno političko ekonomsko pitanje.
Izvori: Data Center Dynamics / Gradnja.rs / Renew Economy
S.A.